Prosvetni glasnik

Ћирило и Методије и Њихова Делатност

83

за словенске књиге и словенску црквену службу. Методије је био принуђен да се бори до своје смрти са немачко-латинским свештенством и њиховим клеветама. Промена унутрашње политике у Моравској, која је била везана за личност Светопука, одмах се показала у томе што је папа Јован VIII забранио словенску црквену службу. У то време дође у питање правоверност Методија, односно 8-ог члана символа вере. Опет Методије мораде путовати у Рим да докаже своју правоверност и да штити словенске књиге. И то му је пошло за руком. Папа га потврђује у досадашњем положају моравског архиепископа и одобрава словенску литургију. И то је оно папско писмо од године 880, у чију истинитост сумњају немачки научници. У таквим тешким условима борбе са клеветама немачког свештенства, којима је руководио помоћник Методија епископ Хихинг, — у таквим условима он је радио до своје смрти. Али је опет Методије радио напорно и са добрим успехом. Већ одмах чим се вратио у Моравску год. 880, „почело је расти учење Божје и почело је умножавање свештеника", каже житије. Нарочиту пажњу је Методије посветио настављању рада на преводу Светог Писма. Последњих година свога живота он је-превео,— прича житије, све књиге Св. Писма, сем књига Макавејских, у току од 6 месеци, уз помоћ двају ученика-свештеника, вештих брзом писању. У истинитост овога податка много се у науци сумњало. Али ипак у последње време одлични зналац тога питања Јагић, имајући на уму досадашње резултате проучавање словенског превода Св. Писма, готов је пристати да су за живота Методијева били преведени сви главни делови Старог Завета. Међутим, још раније, заједно са Константином (Ћирилом) превео је Методије Псалтир, Јеванђеље, Апостол и „изабране црквене службе". Тако је до краја испунио блажени Методије вољу свога брата. 6 априла 885 г. Методије умре. На самрти одредио је као свога заступника Горазда, родом из Моравске. Безбројан народ, каже житије, са свећама и плачући, пратио је „свога учитеља и пастира"... Из свега горњег видимо да је рад словенских апостола за њихова живота био посвећен само моравским и панонским Словенима, т. ј. чехоморавском и словеначком народу. У старо доба наше науке тврдило се на основу података грчког житија св. Климента, ђака Словенских Апостола, па и на основу података руског летописа, да су Ћирило и Методије радили на ширењу хришћанства такође у Бугарској. Али у нашим најбољим изворима ништа се о томе не говори, те сада научници дефинитивно поричу учешће Солунске Браће у обраћењу Бугара. Но међутим и у Моравској и Панонији после смрти Методија настале су прилике потпуно неповољне за развој словенске цркве и словенске културе. Али ипак семе њихова учења никако није пропало, него 6'