Prosvetni glasnik

Ћирило и Методије и Њихова Делатност

85

па се овај обред чува још и сада на острву Крку и у неким местима Приморја. Врло рано се утврдила словенска црквена служба и словенске књиге у Маћедонији и у Бугарској. Из грчког житија епископа Климента сазнајемо да је тај ученик словенских апостола радио у Маћедонији у области која се звала „Кутмичевица". Научници мисле да је центар овој области био Охрид. Доцније, око год. 900, Климент постаје епископ „ВеличБСкг". Мисли се да тај назив води своје порекло од реке Велике близу Охрида. Климент је познат у историји својим плодним књижевним радом. У Бугарској највећи развој словенске књижевности пада у доба цара Симеона (почетак Х-ог века). Преписивањем словенских књига Ћирила и Методија на бугарском терену била је створена бугарска реценсија црквено-словенског језика. Тако исто преписивањем ових књига на српском земљишту постала је српска реценсија, на којој је настарији споменик Мирослављево Јеванђеље (друге половине XII века). И на српском, и на бугарском терену, стара азбука Ћирила и Методија била је потиснута новом — тако званом ћирилицом; тако исто и код Руса, који су такође почели своју народну књижевност преписивањем словенских превода Ћирила и Методија. Солунска Браћа припадају дакле скоро свима Словенима. * * * Ми смо на крају наше приповести. Сада нам је јасно какав је значај имао рад Ћирила и Методија и која је управо њихова идеја. Значај просветног рада Словенских Апостола одређује се прво мишљу: дати Словенима превод Светог Писма на њихов језик. Али не само овом мишљу, него и тиме како је ова мисао била остварена, па најзад и тиме какве је имала последице. Сама по себи, мисао Константина била је драгоцена. Али ова мисао не би имала таквих огромних последица кад не би остварење одговарало високом циљу. Константин је дао словенску азбуку већини словенских народа: чехоморавским Словенима, и ако су они врло рано тај дар изгубили, Хрватима, који су га чували током многих векова; он је дао своју азбуку маћедонским, српским, бугарским и руским Словенима. И ако је глаголица код Срба, Бугара и Руса била замењена тако званом ћирилицом, ипак његова заслуга остаје, јер је ћирилица у својој композицији скоро само копија глаголице. Дати народу азбуку није никако лак посао. Тешкоће леже не у измишљању слова, него у правилној анализи народног изговора, у томе да се правилно одреде главни типови гласова дотичног језика и да се утврди правопис. Како је то учинио Константин-Филозоф ? — Познати руски научник и полиглот академик Корш, који је знао више европских и азијских, старих и нових, језика и азбука, каже за Константинову сло-