Prosvetni glasnik

Гимнастика и Васпитање Омладине

101

омогући опстанак једне државне заједнице. Отуд и свако васпитавање претпоставља а рпоп двоје: 1. егзистенцију оних природних сила у потпуности и 2. апсолутну вредност државе. Наћи синтезу оба та момента: потпуне кеобузданости и потпуне обузданости, то је задаћа свих свесних васпитача, којима је јасно да свака превага једног или другог момента носи у себи уништење супротнога. Пустимо ли, до крајности, на вољу индивидуалном животу, убијаћемо у човеку духовност, па и све институције засноване на њој; спутамо ли га у чисту духовност, убијаћемо живот, па и све творачке силе његозе, било да се оне очитују у облику његова тела, у покретимс* његовим, или у животу његове маште. Интелектуализам код човека новлачи за собом опадање и ружноћу тела, укоченост израза, стерилност унутрашњег живота. С друге стране, опет, човек који живи искључиво у чулном утиску, у нагону, у „средини", постаје у опште неспособан да схвати мисао о државној заједниии, ма да може, притом, бити у великој мери способан да осећа социалну зависност, н. пр. у породици, у племену. Досадашњој школској методи управљају се тешки прекори: да је, потпуно не познавајући или игноришући свој задатак, држала страну искључиво држави, без имало обзира на индивидуални живот поверене деце. Ми што тражимо нове васпитне методе не смемо пасти у супротну погрешку: да индивидуалном животу доделимо све, држави нишша. Ако у опште хоћемо да васпитавамо — питање чију потврду овај чланак претпоставља, остављајући при том отворено поље дискусији о тачности те претпоставке — онда је наш задатак да потражимо средњи пут, да измиримо оба та захтева. При том се једна ствар мора добро нагласити. Ми, засад, не можемо наћи начина да измиримо стране васпитнога задатка, пошто је једну од њих, ону индивидуалну, животну, досадашња школска метода скоро потпуно паралисала. Пре него што постанемо васпитачи у правом смислу, морамо бити пионири, који ће прионути па живот, засут и пресушен, ослободити наноса, ослободити од укочености и стеге, без обзира на то да ли ће нас грдити као жестоке нападаче, чак као васпитаче-анархисте. Ми добро знамо зашто узимамо на нишан стару школску праксу. Јер је она та која је носиоца свега живота, тело човечје, спутала у окове. С тога, као ирви задатак гимнастичке наставе узимамо: ослобођење човечјег тела; други задатак гимнастике јесте: обуздавање човечјег тела, а шрећи задатак је васиишање човечјег тела. Прва два задатка има да изврши прелазна школа. Последњи припада школи будућности, која неће имати да васпитава децу чија су тела постала неприродна, укочена, већ децу која су остала телесно у и ту телесну природност школа ће имати да им очува.

Шђр г - ?\ \ г.'\!