Prosvetni glasnik

102

Просветни Гласник

2. П У Т Трострукости циља одговарају и разне врсте вежбања. Као први циљ означили смо ослобођење тела, т. ј. уклањање свих сметњи и препрека које не леже у природној диспозицији тела већ су, услед лажне васпитне методе, без супротних дејстава, могли спутати тело у његовим покретима. Као најтежу сметњу природности покрета сматрамо оригиналносш. Ритмичко смењивање затезања и лабављења мишића укинуто је. Место њега наступила је трајна затегнутост (контракција), која у многим случајевима води потпуној неспособности за. извршење покрета (н. пр. грч при писању). Последица тога јесте знатно трошење сувишка нервне енергије које, у случају да се те трајне контракције распростру на цело тело, воде најтежим обољевањима нервног система. Даље сметње кретању, које воде неприродном расипању снаге, састоје се у многобројним случајевима грчевитости, која се може наћи при употреби мишића код већине људи. Такве случајеве можемо поделити у четири групе. а) Напрежу се јако и оне групе мишића које при дотичном покрету немају битне важности, а баш они мишићи који треба да производе дотични покрет или се не затежу никако или врло мало (н. пр. при замаху код ударца руком). б) Мишићи се затежу превремено, пре него што покрет захте (н. пр. при протурању напред ноге у ходу). в) Мишићи се, по извршеном покрету, олабаве доцније него што је потребно (н. пр. после извршеног гурања). г) Времено следовање при учешћу у покрету код разних група мишића није целисходно, т. ј. спречено је (н. пр. код покрета хватања или покрета при ходу). Почињање покрета није тачно раздељено на велике масе мускулне и мускуле удова. Последица тих сметњи јесте тотална или делимична нарушеност закона теже тела или удова, т. ј. закона теже земљине. А човек је у борби са земљином тежом и задобио усправан ход и свој човечји стас. Тој противничкој сили морамо опет омогућити потпуно дејство, ако хоћемо да утичемо на уобличавање стаса и покрета људских. Сва вежбања којима је циљ васпостављање ове природне борбе (човека са земљином тежом) обухватамо под именом: вежбања у лабављењу (деконтракцији) мишића. Као други задатак гимнастике означили смо обузцавање човечјег тела, задобијање владе над њим. Могли бисмо рећи: и вољно потенцирање природне снаге телесне. У природи је воље да покрету одређује иравац и да га тиме обуздава, као коњаник свога коња. Тиме је условљен појав да вољно јачање телесне снаге увек изазива истовремено рашћење вољне снаге, на жалост у многим случајевима у толикој мери да се долази до потпуног владања телом, али се при том уништи све у покрету шшо ирвобишно потиче из живота и што је носилац израза. Тако