Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

121

На крају књиге писац, Г. Д-р Пата, пропагира идеју о оснивању једне просветне конзенције између централних просветних управа у Чехословачкој и нашој Краљевини. Књига је намењена чехословачким просветним радницима ради њиховога упознавања са просветним приликама код Јужних Словена. Значајно је да наша северна словенска браћа, Чеси, и ако су у сваком погледу напреднији од нас, показују веће старање за проучавање наших националних прилика, но што се у нас опажа старање за проучавање прилика код Чехословака. Јер, док се у Чешкој и у народним, и у средњим, па и у високим школама, предаје српско-хрватски језик, дотле се у нас за изучавање чешкога језика не показује довољно воље, и, док је инициативом наше браће Чеха основана у Прагу Чехословачкојугословенска Лига, дотле се код нас у Београду још и не помишља на оснивање таквих институција. Желети је да бар у будуће пође у нас на боље у томе погледу. ј . п. ј.

УчебникЂ Всеобш,ен Исшорш. Саставилт. П. Виноградовг, профессорг Московскаго Университета. (I део: Стари Свет, стр. 231.11део: Средњи Век, стр. 247. 111 део: Ново Доба, стр. 303. Издање издавачке књижаре Ј. Оренштајна. Штампано у Лајпцигу. Година штампања и цена нису означене). У вези са грађанским ратом у Русији, избегли су одатле не само људи, него и књиге. И аутор горе поменутих књига, чувени историчар и педагог Г. Д-р Павле Виноградов, налази се у изгнанству и заузима положај университетског професора за средњевековну историју у Оксфорду; његове књиге за средњу школу прештампане су ван Русије и могу се наћи и код нас, у београдским књижарама. По моме мишљењу Уџбеник Г. Д-р Виноградова може се корисно употребити не само у многобројним средњим школама за руску децу у изгнанству, каква је на пример државна Руско-Српска Гимназија у Београду, но и за наше средње школе, и то као помоћно средство наставницима за спремање њихових предавања, а такође као уџбеник за школску употребу, разуме се у добром преводу и са изменама које одговарају нашим приликама и захтевима нашег гимназијског програма историјске наставе. Дубока научност излагања, која ипак не смета лакоћи разумевања текста ђацима, убедљивост и очигледност причања, потпуна сразмерност у подели градива и извођењу педагошког плана, по коме свака земља, сваки народ, свако доба, сваки догађај, културни факат или културна струја добивају место одређено према њиховом значају и вредности, најзад књижевна вредност целог рада и његова занимљивост — то су