Prosvetni glasnik

Гимнастика и Васпитање Омладине

223

Ми нови уверени смо да смо извадили језгру из задаће сваке праве педагогике. Питање је само: како да се онареши? Наш одговор гласи: „Облик у коме ми утичемо на кретање омладине исти је као онај у коме свако поједино дете утиче на своје властите покрете. Импулс који ми дајемо покрету разреда побуђује у сваком ученику импулсе који се не претварају у покрет — јер је покрет већ ту — већ дати покрет формирају у правцу извесног датог циља. Давати тачно те импулсе, то је сва вештина, или, ако хоћете, занат учитељев. Опасност је при том што се првобитна форма покрета, живот маште и израз, лако више ометају него што је потребно да се циљ постигне. Јер, у оном степену у коме ја утичем на природни покрет, у томе степену постаје делатна и она људска способност која је у основи противна природном покрету — разум, интелект. Новија педагогика, и против воље и свести њених заступника, почива на гледишту да је човек у структури своје психе дуалистичан, а не монистичан. Тек ако смо свесни тога, корачаћемо путем праве педагогике. Педагогика је вештина „водити децу", управљати њиховим кретањем. Способност вођења потиче из човекове рационалне стране и везана је за развитак можданих функција, док је само кретање везано за развитак чула и тела. Свака педагогика мора тежити за синтезом та два фактора. Али не сме допустити да се живот загуши квантитетом циља, да се животна река разложи у мрежу канала који служе искључиво рационалним циљевима. Живот је нешто више од чистога тока. Он је ток који се вечито снова уобличава. Херакменово Пагта ре1 даје само једну страну живота, течење; друга страна остала је недирнута: смењивање квалитета у машти и изразу. У Иауха рег не спада духовни акт који почива на идентитету и ствара идентитет у појму. Али овде није место да дубље развијамо психологију свести. Указаћемо овом приликом на списе најзначајнијег психолога израза, Лудвига Клагеса 1 ). Будућа наука о животу базираће на његовим испитивањима. Стара педагогика управљена је противу обеју страна Падлга ре1 против чула и противу кретања. На против, савремена педагогика је ударила двема стазама, тиме што је дошла до сазнања да је очигледносш главно средство за развитак примљивости за утиске, а гимнастика главно средство за способност изражавања. Педагошке основе проблема очигледности одавно су се почеле претресати. За гимнастичку насгаву у том погледу учињено је врло мало. Базирајући на суштини истине о дуалистичком схватању структуре наше свести, извући ћемо само два проблема која се битно односе на садржај овога рада: Ј ) Лудвиг Клагес: Прннцчан карактерологнје, Лајпциг 1910; Изражајнп покреат и моћ уоблпчавања, Лајпциг 1913; Човек и Земља, Јена 1913; О свесносшн у сновнма, Лајпциг 1914.