Prosvetni glasnik

130

Просветни Гласник

Нек ми нитаоци допусте да и ја, овде, профаном руком погладим оно дивно ремек-дело јелинског генија у ком је оваплоћено умно и морално пролеће човечанства, а које се зове грчка култура. Нема примера у светској историји да је извесно дело људи имало таког утицаја на савремени свет, па и на далеко потомство, као што га је имала стара грчка просвета. Та и ми, синови гениалног XIX века, дишемо још увек њеним моћним дахом, а можда се још крећемо по импулсу што смо га отуда добили преко Рима и Византије. Грчко писмо, које је тако велико место заузело у историји света, није, међутим, своју судбину везивало за само полуострвце које данас његово име носи. Пореклом из Азије, Грци нису никад лрекидали везе са земљом своје колевке. Тајну њихове среће и њихова узлета треба, дакле, тражити на једној и другој обали мора које је Јеладу — њихово главно огњиште — спајало са азијским приморјем. Нрема томе, ако је грчки свет, као што вели Курциус, „имао негде своје средиште, оно се налазило у средини оног Егејског мора, одакле се грчке јединице зарана кретоше да на све стране разносе плодове грчке земље и грчке културе". А богови су егејске обале обдарили тако дивним поднебљем и таком лепотом неба и мора, да су оне биле од пресудног утицаја на образовање грчке религије, чији је основ био култ мајке Природе у најлепшим и најсмелијим њеним појавама. „Вера старих Јелина, вели један одличан познавалц њихове душе, Теодор Гомперц, то је драгоцен суд који су отмени духови испунили најплеменитијом садржином. Грчка божанства пружила су песницима и уметницима угледнике најчистије лепоте". Тај основни карактер лепоте имала је, међутим, не само грчка религија и грчка уметност, но и све друге манифестације оног ведрог јелинског духа, оног вечитог извора радости ком се ми данас — након две хиљаде и више година — још једнако дивимо у остатцима древних споменика и у ремек-делима песника и филозофа. У једној позоришној игри италијанској из дворског живота у старом Риму, сладострасни цар Нерон — главно лице у драмату — вели једној својој младој и убавој робињи, родом из Еубеје: „Да красна ли је то земља, та грчка земља, дете моје! Као да су моћни богови њу једину лепотом снабдели. У тој земљи је све лепо: од Илијаде до Партенона; па и сам краљ Леонида, кад је оно са својих триста друга јуначки погинуо на Термопилама, завештао је потомству спомен најлепшег окршаја откако се људи на бојном пољу огледају. О, нека је сто пута благословена земља у којој уметничка природа ствара божанствене статуе и још божанственије жене!" Јесте красна у истини та грчка земља коју ми, 1аис1аГоге5 ШгрогГз асН, више или мање у срцу носимо од школских клупа. У њој је све