Prosvetni glasnik

134

Просветни Гласник

оцрта једним чланком, те ћемо се ми, као што се већ из натписа види, задржати поглавито на Кершенштајнеру (одсад скраћено К.), који је досад пружио најзнатније покушаје како за практично извођење школе рада тако и за њену теоријску основу. У предговору своје књиге Ве^пјЈ Аег АгдеИззс1ги1е (Теићпег, 1917) тврди К. да су речи „школа рада" постале лозинка после његовог предавања у Цириху на дан прославе 162. рођендана Песталоцијевог (12 јануара 1908). На истом месту изјављује он да му никад није падало на памет да за себе присваја приоритет мисли о школи рада, као што то чини неки други писац, чије име он не помиње. Тај други писац је Роберт Сајдел из Цириха, који је код нас познатији од К. Он је јогп осамдесетих година прошлог века у својим списима означавао школу рада као школу будућности и тражио реформу народних школа у том правцу. Од тога доба па све до данас он неуморно ради на остварењу својих идеја. За кас је на овом месту без интереса питање: кога од њих двојице треба сматрати као првог покретача школе рада 1 ). Ми смо њих обојицу одмах на почетку свога излагања довели у везу само због тога што су они играли једну од главних улога при претресању питања о школи рада у „првом школском парламенту на свету", како Кет прошлога лета у својим предавањима редовно називаше немачку државну школску конференцију, држану од 11 до 19 јуна 1920. Позван од немачке владе, учествовао је Сајдел на конференцији као референт о поменутом питању. Своје мисли о њему изложио је он пред целокупном конференцијом после темељнога, филозофски дубоко схваћеног и аргументованог реферата П. Наторпа (познатог заступника социалне педагогике) о истом проблему. Одбор који је имао да састави тезе и предложи их конференцији за, њене одлуке, успео је да разиа мишљења помири толико да су тезе при последњем гласању у одбору примљене једногласно, а потом их је и конференција усвојила. У тим тезама је у многоме дошло до израза и Кершенштајнерово схватање о школи рада. То није чудо кад се зна колики је утицај имао његов рад пре тога. Нама је то такође разлог да се забавимо његовом педагогиком, коју он базира на школи рада у вези с државно-грађанским васпитањем. Притом ће нас поглавито занимати теоријска страна, али ћемо и његовим практичним погледима и покушајима поклонити пуну пажњу, у колико то на ограниченом простору буде могућно. Главна тешкоћа за разумевање и оцену Кершенштајнерових педагошких погледа састоји се у томе што његово филозофско схватање, које му служи за основу, није ни довољно јасно, нити пак слободно од противречности. Из његових узгредних напомена види се да он очекује ') Стари, али још пун темперамента и врло активни Сајдел објашњавао ми је за време мога бављења у Цириху више пута колика неправда се њему чини у том погледу.