Prosvetni glasnik

Грчка Култура

133

који си успео био да васкрснеш из мртвих плавог Аполона, да својим млађаним осмехом још једаред развесели овај суморни свет. Жалим онда и тебе, олимпијски Гете, који си одважно знао да од себе отуриш јакобинску естетику нових времена, и да је моћном руком свладаш, као што су твоји јелински прародитељи у Хиподрому савлађивали бесне хатове. Авај жалости: 1ез 01еих з 'еп уопИ И тако нас, један за другим, сви остависте: и ти Бајроне, и ти Леопарди, и ти Кардучи, и ти Свинберне. Све је свршило; грчки богови су пропали, грчки диалекти су пропали, грчки песници су занемили. Од целог тог у лепоти рођеног света, сад нам преостаје још само неколико осакаћених статуа, које с времена на време искачу из земље, да би нас подсећале — нас Варваре XX века — на нашу голему беду. МАРКО ЦАР

ПЕДАГОШКИ ПОГЛЕДИ ЂОРЂА КЕРШЕНШТАЈНЕРА I ШКОЛА РАДА Међу многим струјама општега, веома снажнога покрета у савременој педагогици, несумњиво је најважнија и најмоћнија она која је позната под именом „школа рада" (АгћеН:8бсћи]е). Мисао која се тим именом наглашава, није нова: налазимо је још при првим почетцима педагошке теорије (кад тако називамо Платонове напомене о васпитању у његовој Држави), а тако исто и код других старих писаца после Платона (Плутарх, Квинтилијан), нарочито пак у доба реализма, и доцније (Каће1а1б, Сотешиб, ћоске, Коиббеаи, Ргапке, КтсЈегтапп, 5а1гтапп, Вазес1о\у, ПсМе, РезШохгј, Негћаг!:, и т. д.). Разуме се да су облици у којима се та мисао у току времена јављала као педагошки захтев, као и начин на који се покушавала њена примена у пракси, били врло различити. Али педагошке тежње које се данас поред разних других назива 1 ) обележавају поглавито као ,,'школа рада", а долазе до израза у богатој, скоро непрегледној литератури, везане су нарочито за нека познатија имена, као што су: Оешеу, КегбсћепбМпег, 5е1<3е1, (лаисћ§, ЗеуЈег!, Кићпе1, №1огр, Оапбћег§, ДУећег, У\Чепекеп, Оиг1Ш, и т. д. Сви ти писци, међу којима Оеог§ Кегбсћепб1еЈпег заузима једно од највиднијих места, нису (као ни остали, које овде не помињемо) једног мишљења при схва-* тању школе рада. Немогућно је да се сва та разноликост, ма и најкраће, 1 НапЈагћеНзип^егпсШ, НапсНегвдкеизип^егпсМ, АгћеИзипкггјсћ!:, Шегкип(:егпсћ1: — изрази које смо ми, не баш срећно, превели као „настава ручног рада". Ту спадају даље и изрази „школа непосредног знања" (Аиег), „природна школа" (Рјзсћег), „школа дела" — Та1зсћи1е (1-ау), и т. д., и т. д.