Prosvetni glasnik

Старање за врло даровите ђаке у Америци

345

требљава се и за нормалне и за специалне класе. До душе, мора се признати да су у Америци учињени некоји покушаји да се прошири наставна основа у енглеској (језикословној) обуци, историји, географији и науци о природи. И ванредне активности, као што су плесање, уметнички разреди и музички клубови, такође су заведени. И ако су ове активности за препоруку, ипак се мора признати да школе за даровиту децу треба да дају и техничко-уметничке курсеве који би водили специализовању пре него ли се реч поведе о правом богаћењу наставне основе. Свако интересовање и сваки таленат треба развијати у школи. Давање прилике јесте битно по развиће генија. Право обогаћивање наставне основе мора обухватити и стварање прилике за будуће вође у свим областима људског настојања. Али ми не смемо остати само на овоме. Од какве је вредности и најпажљивије састављена наставна основа и план обучавања, ако наставници и учитељи и професори нису нарочито приправљени и образовани за овакав рад. У прошлости, наставници су одабирани на темељу заслуге, на основи „способности да- се ради у датој ситуацији" или на темељу дисциплинарне способности. Наставник врло даровите деце треба, поред свих питања која се обично сматрају као предуслов за било ког учитеља и професора, да имаде високо педагошко академско или университетско образовање, да је версиран у општој култури и да је стручњак у којој области. Један други елеменат од кога зависи успех ових специалних школа за врло даровиту децу, јесте метода настављања или начин обучавања. Да ли исте методе што се употребљавају у обучавању обичне деце вреде и за наставни рад са даровитом децом ? Ово је питање за сада нерешено. Искуство са актуалним разредним приликама и даље истраживање у погледу на суштину врло даровите деце мораће притећи у решавању и_ овог важног питања. Професор Т. С. Хенри мисли овако: „Према исказивању оних који су ангажовани у актуелном раду обучавања у оваким разредима, главне модификације методе што се употребљавају у пракси јесу смањивање дриловања (механичког вежбања), умањавање количине и подробности објашњавања и боља провизија за ђачку инициативу. Друге важне одлике јесу провизија прилика да се ђак служи знањем које је већ стечено и да се више истичу широка основна начела него ли мање више несродна факта. Разлика у важности различитих предмета и делова наставне грађе захтева односну разлику у количини времена што се томе посвећује, и у истицању овога' - . На послетку, шта треба чинити да се потпомогну врло даровита деца сиромашних родитеља? Ово није питање шта би требало учинити, већ шта се може учинити у најбољу руку према садањим приликама. Како би требало родитеље компенсовати за пожртвовање што га морају учинити да би дозволили своме детету да похађа школу пошто је