Prosvetni glasnik

Оцене и Прнкази

37

месту, наводи како се радом, спортом и гимнастиком развијају, т.ј. повећавају по обиму, мишићи (не вели како и зашто то бива), па онда додаје: „да упоредо са развијањем мишића иде и снажење и развијање костура", пошто рад и кретање мишића повлачи за собом рад и кретање костију. Затим додаје од речи до речи: „У вези са развијањем и јачањем мишића и костура грудног коша стоји и повећавање плућне запремине, т.ј. стоји развијање и јачање плућа. Развијање грудног коша и плућа повлачи за собом развијање и јачање срца и свију крвних судова' - . — Ово и овако чисто спољашње и формално везивање појава не налази пак у свему оправдања у дубљем научном схватању ствари. Право научно, каузално излагање користи од гимнастике, рада и спорта, односно промена и процеса које они изазивају у телу човекову, било би од прилике ово : Услед телесних вежбања, или рада, изазива се повећавање промене материје у телу у опште, т.ј. више се уноси кисеоника, а више избацује угљена киселина. То опет изазива убрзање и удубљење дисања, односно преко тога и јачу и издашнију вентилацију плућа. Интенсивно дисање доноси даље потпуно развиће плућа при инспирацији (реч је за гимнастику код ученика и младежи у опште). Са потпунијом вентилацијом и уношењем већих количина кисеоника, што наравно иде у корист и целог тела, у вези је опет равномерније и лакше распоређивање крви у плућима, па дакле и боља исхрана плућа, а с тиме и боља отпорност њихова и према бактеријама. С друге стране, ојачавање радње дисања има повољна утицаја на циркулацију, и посредно, олакшавањем притицања крви ка срцу при инспирацији, као и олакшавањем испражњивања комора услед директног притиска на срце при експирацији, и непосредно, потпомагањем радње срца рефлекторним путем. Нетачно је, даље, речено и то да се „умни рад обавља помоћу сивог дела мождане коре, који је у виду вијуга на површини великог мозга" (стр. 84), кад се зна да је сиви део мозга исто што и мождана кора, односно сва мождана кора је сиве боје. У одељку „Умни и телесни рад" писац је у осталом био више кратак но што треба, и стога и непотпун. Он није ништа казао о значају, утицају и врсти гимнастике посебице, према добу старости, ма да то и сам програм налаже, и ма да је то потребно са обзиром на циљ уџбеника. Исто тако ни излагање о умном раду није довољно, ни научно довољно мотивисано. Писац износи неповољан утицај умног рада на поједине органе и функције у телу (код срца, крвотока, дисања, варења), али ми не видимо каузална објашњења за то, онолико колико је то кадра наука да да. Ако ништа друго, овде би се могло проговорити о оним биолошким и хемијским појавама у телу које изазива рад у ошите, као малаксалост (смањивање асимилационих продуката у телу, нарочито кисеоника), и замореност (нагомилавање дисимилационих продуката, нарочито СО^). Јер само на та