Prosvetni glasnik

Настава францускога језика по живој методи

321

ученика. У место да му каже, показујући му какав нов предмет, постељу на пример : Уо1С1 ип Ш, он може питати једно за другим: Еб1-се ипе сћајзе? ипе 1аћ1е? ипе агшоЈге? и приморати сваки пут ђака да одговори : N011, Мопзјеиг, се п'еб{ раз ипе сћаЈбе, итд. Други пут, показујући који нов предмет, професор ће му, у шали, дати какво већ познато име. На пример, показујући дрво (46. лекција), он може озбиљно рећи: Уо1С1 ипе та180П! и очекнути један тренутак. Ако је реч шаЈзоп добро ушла у главу ученика, он ће ускоро видети неке међу њима како се с чуђењем згледају, и један од њих можда, смелији но остали, рећи ће му: „Иоп, Мопбјеиг, се п'ез* раз ипе шајзоп! Тада ће професор рећи, лупивши се по челу: Аћ ! ош, с'еб1: ип рое1е! И ја верујем да ће у том тренутку неки ученици прснути у смех. Он може продужити ту игру с три-четири речи, да би дао најзад тачну реч, коју ће ученици поновити у хору. Неко ће се можда насмешити, и озбиљни духови помислиће да је овакав поступак детињаст. Детињаст? Али зар се ми не обраћамо деци, и зар није боље видети ова млада чела где се разведравају, но их видети како се наборавају, брижна већ, над каквим граматичким правилом, чију апстрактност њихов дух успева с муком да схвата? Професор живих језика не треба да пренебрегне ништа да би унео живота у свој разред, а кад се његови ученици од срца смеју, нека се и сам радује: он је сигуран тада да је сасвим близу њих и да је добро схваћен. 2. Дефинииија Други поступак се састоји у томе да се да дефиниција нове речи. То је за професора прилика да прави реченице чије су све речи већ познате, изузев нове речи. Он ће видети тада како ће засијати очи његових ученика, и, врло често, биће приморан да обуздава њихову ватру, јер ће неки хтети, чим је реченица довршена, да даду превод тако дефииисане реч^. Како треба при томе поступати ? Једна врло кратка дефиниција често је изврстан начин да се ученик примора да се служи релативном заменицом. Ои'еб1-се ^ие с'еб1: ^и'ип рог1е-р1ите? може запитати професор; и ученици треба да могу одговорити: С'ез1 ип оћје{ ауес 1е^ие1 011 реи1 еспге. Исто је тако са већином конкретних предмета које ученик већ зна или с именима врло познатих животиња (1а уасће, лекција 37; 1'апе, лекција 52; 1е шои1оп, лекција 62). У опште узев, овде дефиниција служи нарочито да натера ученика да састави реченицу с познатим речима. Најчешће, она допушта стицање нове речи. Ако може изгледати излишно да се дефинише кућа, очигледно је да професор може дати јасну и брзу дефиницију о речима као 1а сарИа1е (лекција 19), 1еб рагеп1з (43), 1е УОЈзш (43): 1^а сар11а1е, с'е.з! 1а р1из §тапс1е уШе сГип рауз; 1ез рагеп1з сЗ'ип еп('ап1, с'ез1: боп рара е1 за шашап; — 1е уо 1 з 1П, с'ез(: нгослетни глаоник, i књ.. б и 6 св.. 1922. 21