Prosvetni glasnik

Настава францускога језика по живој методи

323

пример, наиђе на реч зеи! у овој реченици: 1Је1еуе Ујс 1 ог ез! зеи1 зиг 50П ђапс, да ли ће бити довољно превести реч беи! да би она била запамћена? Шта ради овде жива метода? Она се довија да направи реченице с већ познатим речима, и да доврши то мало излагање (које је у исти мах понављање) речју коју је требало објаснити. Професор ће рећи, на пример: Ке§агс1е2 Ге1еуе У1с1ог: 11 п'у а регзоппе а с61е с1е 1и1, пј а (ЈгоИе 111 а §аисће: 11 ез! зеи1 8иг зоп ћапс. Затим ће запитати једно за другим више ученика који имају суседе: Ез-1и зеи1 зиг 1:оп ђапс?, итд. Овај поступак нам изгледа, за разумевање речи, тако исто сигуран као и превод, и уз то, он има над њим то преимућство што је ученик претворио у активно стање речи које су тежиле да се избришу из његова памћења. „Понављање је душа наставе"; тај пецагошки афоризам је нарочито истинит за наставу живих језика. Уз опасност да продужимо сувише своју књигу, ми смо дакле сматрали да треба да пропратимо детаљним објашњењима једине две песме које дајемо у свом делу: /.а тат (лекција 55) и Раи^гез реШз (завршна лекција), и малу анекдоту лекције 60, 8иг 1а гоШе. 4. Песме Тим поводом, ми бисмо желели да одбијемо једну замерку. И ми бисмо били могли, као писци сличних дела, да унесемо овде-онде у своју књигу известан број популарних песама које певају сва француска деца. Зашто то нисмо учинили? Најпре, ми смо мислили да се стил ових песама, са својим многобројним елизијама, и својим граматичким некорекцијама, не може дати као образац младим странцима који тек почињу учити француски. С друге стране, нове речи које се јављају у овим песмама сувише су тешке да се објасне младим почетницима: треба их дакле превести; али ми нећемо сув превод. Ове песме би незгодно прекинуле строгу методу које смо се ми држали. Ми смо их ипак, у додатку, објавили неколико, праћених музиком; ми држимо да су оне довољно лаке да их професор може, пред крај године, дати својим ученицима да их науче и певају. 5. Изговор Потребно је зауставити се, у овим општим разматрањима, на вежбањима за изговор. Ми смо већ рекли зашто се нисмо послужили, у својој књизи, интернационалним фонетичким бележењем. То не значи да ми не водимо рачуна о добром изговору. Ми смо, на против, мишљења да рђаво изговарати један језик, значи рђаво га знати, и да, да би се добио добар и.-;говор, треба прдвргнути ученика правој гимнастици његових гласш х органа. Да подсетимо онде на неколико нринципа. Како је уво „најнепосреднији орган језика", професор треба најпре да се обрати нањ, и он 21*