Prosvetni glasnik

428

Просветнн Гласннк

ређењем учења о графичким и предметним круговима и луковима. За пример узмимо кретање цветних и плодовних држака у рода Сус1атеп. [ ) Место замишљеиих тачака у замишљеном кретању, место произвољно конструисаних геометријских фигура из кругова и линија, из лукова без "икакве стварности, овде и експериментом можемо имати стварно искуство са чињеницама и законима из живота природе. Ту видимо стварне дужи, лукове, спирале и кругове, сазнајемо и објашњавамо појаве чињеницама и законима, као што су: да „усправљена дршка има за време цветањаувек супротно положене кривине", да се „цветна дршка усправља и одржава у вертикалном положају под утицајем негативнога геотропизма, док цветну кривину условљава позитиван геотропизам, и она се после опадања крунице аутотропски опружи". Једна се од таквих чињеница показује изоловањем дршке од утицаја гравитације, чиме се утврђује њена зависност од те природне силе; или, када се обртањем биљке на клииостату утврђује осетљивост њенога цвета за геотропску драж, те се под утицајем ове усправља или обара вертикално, а кривина цвета сужава и скраћује или проширује и продужује; или, када се под утицајем или искључењем геотропског дражења, теже и светлости, дакле сиољним утицајима, објашњује појава лучног увијања цветних др~жака ире оплођења, а саирално увијање плодове дршке иосле оплођења по унутрашњим физиолошким процесима, те се закључује на преобраћање негашивно геотропичне дршке за време цветања у иозитивно геотропичну дршку после цветања, и т. д. Све су то чињенице из којих се сазнаје опшши закон контраста, по коме живе биљни, као и сви други организми. Тако с-е из тога закључује на иосебну законитост из реалног живота природе, закључује се на последице из индуцираног дејства узрока. На овом примеру упоређено математичко мишљење са мишљењем природњака. показује да је у математичким радњама дата чисто формално-логичка мисаона садржина, независна од опажања, те је, по томе, у Мате.матици дато „чисто мишљење", чисто од сваке реално-мисаоне садржине. А сва је конкретност Математике управо производ логичке анализе и синтезе, једне врсте рефлексије. Предмет математичког рада и мишљења није дат, већ спада у задашак: он је ироблем, добија се, изналази, „измлшља". По томе су садржаји математичког мишљења, учења, сазнања, премда синтетички основаии — празни. То је оно што заступници логистичког правца у новој филозофији (Не§е1, Коћеп, Иа1:огр) узимају као чисто мишљење, које сазнање црпи из себе самога 2 ). Али сви су ти мисаони садржаји, по унутрашњости својој, зато чисто формалне природе, а

') Впди: Глас Сра. Краљ. Академнје ХСУ. 1921, чланак Н. Кошанина. -) Раи1 Ха1огр, В1е 1о§1зсћеп Огипс11е§ип§еп <1ег ехаМеп УЛззепзсћареп- 1_ејр21§ ВегНп 1910, стр. 94 и д.