Prosvetni glasnik

430

Просветни Гласник

ешичку пропорционалу између иуне важности једног и релашивне важности другог. ономе противног принципа; и као што се, помоћу средишних тачака усправних дужи на оба краја дате праве дужи. изналазе геомешријсћи златни пресеци, тако се, с једне и друге стране парламентарног центрума, по диагоналама друшшвених сила, одређују златни пресеци умерене левице и умерене деснице према крајњем консервативизму и анархизму. Према овоме судећи, с приличним натегама и великим апстракцијама, са геометријским фигурама и алгебарским бројевима могу се наћи аналогије у животу развијенога духа друштвености и индивидуалне културе. Јер, макар да се у животу друштвеном стварно не показују пресеци у тачкама а границе не одређују линијама, ипак зато и ту се појаве и законитост могу обележити курвама, угловима, паралелама, круговима, пресецима, средишним и додирним тачкама, усечцима и одсечцима и другим графичким ознакама. Али, ако би се хтело да се Математици одрекне сваки значај аналогије њене законитости са законитошћу духовног живота, онда би се тиме показала једна неконсеквентност у бићу наука у опште, које све скупа и све посебице показују један континуитет свега вишега, развијенога духа. И као што се нема никакве дидактичке оправданости да се васпитна вредност математичке наставе прецењује (а, при том, у интересу умног и моралног здравља ученичког, има разлога да се њена важност сведе на мању или најмању потребну меру, остављајући је више стручним школама), тако ништа не смета (и поред свега наведенога, што говори за умањену дидактичку важност Математике) да се математичкој науци призна њена највиша вредност. Посматрана с највиших висина научности, ни за њу се не може рећи да не води ономе највишем сазнању којехМ води свака друга наука посебице, узета у њеном највишем, филозофском значењу, као и скуп свих виших наука у једну општу филозофију, коју чине највиши закључци о животу и свету. А, пре свега, не може се порећи да и Математика доприноси пријатностима, али само у духу оних који се с њом спријатеље, као и самим користима живота од њених знања. Исто се тако не може порећи да не само „Геометрија усправља духове", него то чини Математика у опште, и то тиме што развија осећање тачности (али уз то и педантности), као и законитости (премда само. у смислу логичности), поврх свега смисао за рад (и то само умни), за ред (само сукцесивни у бројевима код АритметиКе и Алгебре), и за распоред (само линија, а не и ствари, код Геометрије). И ко се научи кроз Машемашику гледаши на живот, тај ће, вероватно, у својим посматрањима наћи једно више, можда и највише, задовољство, почев од гледања математичким очима савршенства у тачности кретања небесних тела, па до осећања математичке тачности свуда где се покаже могућност да се техника живота човекова подвргне апсолутној важности бројева. И не само у