Prosvetni glasnik

434

Просветни Гласник

простом математичком изразу по могућству нађе одговарајући сложени закон у природи материје и духа. Овим овде учињеним напоменама за нову аналогију хтело се само да скрене нарочита пажња на математичка посматрања, која би се показала као грана Природне Филозофије, и која би могла „у приликама довести до чега новог, наводити на експерименте, подстицати на истраживања, или им одређивати правац 1 "). То је оно учење које би служило практично-васпитном разумевању живота и показивало сазнање о истоветности закона који регулишу физичке и психичке појаве и по којима амплитуда осцилација слаби, а периода њихова остаје непромењена-). То учење би корисно послужило „у едификовању једне генералне теорије пространством једне нарочите гране Прир. Филозофије, која се састоји из генералних метода за предвиђање појединости појава", не само из области Рационалне Механике, Теорије Физике и др. егзактних наука, него и на решења проблема из области Физиологије, Психологије и Социологије. Оно би у својим једначинама одређивало улоге појединих узрока који поједине феномене изазивају, те би тако и једначине показивале садржину живота у себи. Али све док Математика на данашњи начин доприноси само рачунско-практичним знањима, она ће подржавати празне формулације у сазнањима и сувишну систематику у мишљењу. Зато је погрешно уверење да данашње математичко учење, макар то било само формом, тако много унапређује мишљење како се то обично верује. Много боље услуге ће Математика мишљењу моћи учинити, ако и она нечега реалног уноси у сазнање, јер се тек садржином како ваља дух уздиже и унапређује; без садржине облик представља привидне вредности. А извесно је, међутим, да су математичке форме мишљења, без стварне садржине у односима живошних елемената, празне и без вредности, јер у истини оне не воде сазнању законитости, него само иредсшављају законитост својим правилима или ставовима. Тако нпр. „правило тројно", и то по начину свођења на јединицу, у управној и обрнутој сразмери, показује у расуђивању и раду ток: од више на једно и враћање на више. Али се зато оно може довести у логичку везу са законитошћу појава у кретању духа и материје, где тако исто влада, како управни однос између притиска и отпора, што показује етички израз у народу „притиснуто јаче све на више скаче," тако обрнути однос, који је изражен поставкама као што су: „што горе, то боље" и „ја њега у недра, он мене у ребра". По томе најпростијем примеру (а у правцу учења Математичке Феноменологије Петровићеве) кроз Математику би се улазило у живот духа, у свет идеја.

] ) Ммхаило Петровић, Елеменшп машем. Феноменологнје. Београд, 1911 (Срп. Краљ. Акад.), стр, 41. 4 )-В.: Књ. Гласнак за 1 март 1912, стр. 376, приказ нав. списа Петровићева.