Prosvetni glasnik

28*

Математика у служби васпитања

435

Место тога, по резултатима данашњег једностраног математичког образовања, може се рећи сасвим противно жељеним сврхама од математичке наставе: у колико је данашњи логичко-спекулативни и техничкоконструктивни математички ум оштрији, у толико је математичка душа хладнија и мање привлачна. А много хваљена обична пробна и оперативна математична шачност има за своју по све обичну природну последицу иедантност. Зна се да је лепо и корисно бити тачан у животу, раду и међусобном одношају, особито у вршењу дужности. Али, зна се и то да је често пута и по правилу несносно и штетно, не само у породичном животу него и у позивном раду, тражити увек и свуда математичку тачност. Јер, „све што је сувишно штетно је", па ма по себи нешто најбоље било. И као што у тачности претерује наставник језика •који не пропушта да исправи и најмању ситницу у говору ученика, тако се математичарски фанатизам тачности огледа у свима поступцима једог од тедантности оболелог духа. ! ) Па ипак зато погрешно би било разумети да се овим хоће да потцени вредност тачности како у рачунској и свакој другој настави, тако у животу и свакој врсти рада. Али се не може порећи да је математичка настава принуђена на педантност, а ова црта карактера не може се етички правдати, још мање уздизати, прво, што она није по себи етичка, и друго, што није корисна, ни етички, оправдана. Томе се за доказ могу навести речи Америчанина Феликса Адлера: „Они који су дубоко прожмани важношћу моралних правила, дају се лако завести, да их то учини преосетљивим према најситнијим појединостима држања. Кад би они били увек свесни да је Етика наука о односима или о границама, они би се чували од такве педантерије.... Етика стоји на граници. С оним што је у унутрашњости, она се бави сахмо у колико се то односи на повлачење граница."-) Према томе је извесно да сва математичка тачност спада у унутрашњост, тако да с њом Етика може имати врло мало посла око поставке односа или граница моралности. Према свему реченом, са чисто педагошког становишта, математичка настава је, у служби умном и моралном образовању, најслабије васпишно средство: методолошки, што не показује праву и пуну, реалну, -садржајну, већ само формалну вредност принципа учења ; телеолошки, што не уводи у унутрашњост живота, у његове чињенице и односе, лити води сазнању и утврђивању важности животних идеја и принципа, ') За доказ ове болести да наведемо само два примера узета из праксе математичке наставе. Један наставник Математике дао је једноме ученику оцену „слаб" зато што је на питање: За колико је +а веће од — а?, одговорио: „Плус а је од минус авећезадва" и није се могао сетити да каже „за дваа". Исти наставник није допуштао ученику слободу да ставља непознате на коју хоће страну, него су се морале стављати на леву страну. 2 ) РеНх Ас11ег, ГЈег МогаШШеггкМ с1ег Кт&ег. ВегНп. 1894, стр. 15.