Prosvetni glasnik

•452

Просветшг Глаевик

специално у нервима, појам несвесног душевног игра данас врло велику улогу, — бар у Психологији ако не у душевном животу. Ми смо видели да тај појам може имати само физиолошког смисла. Несвесно у том смислу, које има значај психичких диспозиција, сачињава заиста, као што смо већ видели, највећи део „душе". Свест у даном тренутку садашњости испуњава само један врло ограничен број еадржаја, а све што смо дотле доживели, све безбројне наше успомене и техничке (моторне) способности су ван свести, негде у области несвеснога, али скоро увек готове да по лотреби оживе и постану свесне. Та област несвесног — то је наше тело са свима својим важнијим деловима. Најважнији је нервни систем, али се у најновије време све више увиђа и врло велики значај извесних жлезда и њихових „безнервних функција" (ЈопсИопа апеига1еб), које буде наше жеље и регулишу нашу активност 1 ). ШТА ЈЕ ДУША ? 0 души има смисла говорити само као о самосвести, о јединству свих свесних појава, садашњих и прошлих; не замишљати је као некакву тајанствену, непојмљиву супстанцу, већ као целокупну нашу душевнотелесну личност. У свести о самом себи, о сопственој личности, игра најважнију улогу представа сопственог тела, која услед непрекидног понављања постаје толико позната, блиска, лака, аутоматска, да се јавља на најмањи повод, нпр. уз представу једног делића свог тела или једне своје радње, једног покрета. Јавља се као врло слаба, бледа, нејасна тренутна представа, управо једно осећање, једна реч: Ја. Та реч, најчешћа и најлакша реакција, то осећање, које тек у појединим актима мишљења добија одређенију садржину, омогућава јединство свих свесних појава, везу садашњих са прошлим и прошлих са садашњим. Његова су подлога, поред те најсталније представе сопственог тела, и остале с њом често везане, дакле релативно сталне представе и реакције на исте. То су све навике у раду, осећању и мишљењу, једном речи оно што се може назвати стеченим карактером. А видели смо колико услова полако ствара и стално мења карактер. Историја човекова је његов карактер, како је рекао Гете. А та историја је врло дуга. Карактер је у буквалном смислу производ бескрајно многих услова. И колико је ту несвесног, аутоматског, чисто физиолошког, а како мало свесног? Аутоматизми се дају свести на чисто физиолошке, несвесне узроке, у толико лакше што су савршенији и од свести независнији. Сама свест, — не смемо се заваравати, — не може се објаснити физиолошки, тако да се свесне појаве сведу на физиолошке, јер је низ физиолошких услова безграничан. То се, у осталом, и не тражи. Задатак је Психологије да

') Р. \\ 7 т*гећег*, 1л тоигетеп1 запз пегЈ; Јоигпа1 с!е рвусћо1. погта1е е! раЉо1., .1921, .'V 5, с. 355.