Prosvetni glasnik

29*

Аутоматизам у Душевном Животу

451

све, не објашњује ништа. Научни идеал је Физиолошка Психологија,') која тражи на првом месту сталне везе спољашњих — мерљивих — утицаја и телесних реакција. Психологија мора водити рачуна о скривеним процесима у телу, „видљивим" само изнутра, зато што још ни близу није могућно физиолошки објаснити факта да скоро истим објективним узроцима могу следовати сасвим различне радње, да сасвим незнатни утисци могу изазвати необично силне реакције и, обратно, знатни спољни догађаји скоро ништавне реакције. Наше физиолошко знање је тако незнатно да се још не може ни помишљати на некакво објашњење душевних процеса из телесних. Физиологија мора још врло много напредовати да би Психологији могла бити од стварне користи. Али вен је досад Психологија покрета (реакција) или упоредна, зоолошка Психологија јасно показала да је илузорна свака Психологија која не тражи објашњење душевних појава у њиховој вези са телесним процесима. То једино могућно научно објашњење мора, разуме се, изгледати а рпоп искључено, ако се душевне и телесне појаве сведу на две потпуно различне супсганце, дух и материју. Обе те врсте појава, међутим, су у суштини, која нам је непозната, једно исто. Шта је свет у суштини, шта смо ми сами у суштини, као „материја" или као „дух", — ако то питање у опште има емисла, — не можемо знати. Зато свођење духа на материју, или обратно, није никакво објашњење. Објашњење у ствари није ништа друго до потпуно, најпростије, најегзактније описивање-). То је свођење на законе, т. ј. на потпуно одређене, сталне, нужне услове. Што су услови једног појава тачније одређени, то је он потпуније објашњен. Најпотпуније је објашњење у егзактној Природној Науци, где су нужни услови (узроци) математички одређене, измерене количине. И психолошко објашњење, одн. описивање, би било потпуно, кад би душевне појаве могле бити доведене у везу с одређеним телесним реакцијама, дакле с мерљивим количинама, под нужном претпоставком да истим физиолошким процесима одговарају увек исти душевни појави, или обратно. Физиолошке реакције, периферне и централне, постепено ће свакако бити све боље одређене и душа све боље позната и све мање тајна поред велике тајне што се зове живот. Психологије не може бити без Физиологије, науке о животним процесима. Ми не можемо сами себе схватити, јер не можемо схватити почетак и крај душевних појава без везе са телесним, животним процесима. Међутим, због нашег скоро тоталног незнања о животним процесима,. ') Исто начелно гледиште заступа и Г. Д-р Влад. Дворниковић (Новнја Пснхолошка Наука, у „Југословенској Њиви", 1921, бр. 33, стр. 523). То се јасно внди и у његовом одлнчном делу Савремена Филозофнја (Загреб, 1919; стр. 10, 350). '-) К. Ауепапиб, КгШк Аег гетеп Егјаћгипе;, II 2 , с. 499.