Prosvetni glasnik

454

Просветни Гласник

Виши течај се одликује слободном применом принципа бифуркације наставе (бреааНзаИоп). Овај течај се поред општих предмета, обавезних за све ученике, допуњује још и предметима из стручних течаја. Општи предмети сууовом случају ови: енглески језик, један живи језик, математика или физика са хемијом и један предмет претходно положен на нижем течајном испиту, по правилу цртање. Стручан течај се добија простим додавањем општем делу вишег течаја оних предмета које ученик узима имајући при том у виду изабрану струку. Отуда стручни течаји изгледају од прилике овако: а) додавањем још једнога или и више живих језика, затим и латинског језика, добија се књижевни шечај (МосЈегп Соигзе). 5) додавањем латинског и грчког језика општем делу добија се класички течај (С1аз51са1 Соигзе). с) додавањем динамике, машинског цртања, ма ког новог дела математике, ручног рада и физике са хемијом општем делу добија се технички течај (Тесћшса1 Соигее). (1) додавањем трговачке рачунице, књиговодства, трговачке коресподенције, писања на машини и стенографије општем делу, добија се трговачки течај (Соттегаа1 Соигзе). Ради јаснијег прегледа овога механизма поделе наставе, додаје се овде и табеларни преглед свих горњих течаја. У њему су курсивом означени главни предмети сваког течаја на по се.

Књижевни течај

Класички течај

Техннчки течај

Трговачки течај

1 Енглескп јез. са исш. н земљ. Лашпнскп јез. са књпжевношћу Фран., одн. Нем. језик Машемашпка Фпзика са Хем. Цртање Гимнастика

Енгл. јез. са псш п земљ. Лашпн. језик са књкжевношћу Грчки језпк са књижевношћу Францускп јез. са књижевношћу Машемашпка Физика са Хем. Цртање Г имнастика

Енгл. јез. са псш. и земљ. Фран., одн. Нем. језнк Машемашнка Дннамика Фнзика са Хем. Машин. цршање Рад у радионпци Гимнастика -

Енгл. јез. са нсш. н земљ. Франц., одн. Нем. језнк Машемашша Тргов. рачушша Сшенографпја Књиговодсшво Трг. кореспонден. ! Физика са Хем. Цртање Гимнастика

Корист од овакве поделе наставе велика је. Поред уштеде у времену, јер ђаци добијају претходну спрему још пре ступања на университет, избегава се исто тако и узалудно расипање умне снаге, добијајући тим у дубљој и опширнијој обради свих допуштених предмета, и општих и посебних, већ самим тим што се опште образовање у сред-