Prosvetni glasnik

Средње Школе у Енглеској

455

њој школи своди на једини прави и апсолутно нужни минимум. Најзад, ови течаји чине и један врло згодан прелаз из школе у професионални живот, јер овако уређени они заиста одржавају сталан континуитет између обадвога. ГЛАВНИ испити Главних испита у енглеским средњим школама има два, Јишог, одн. Јп1егтесПа1:е СегШса1:е Ехаш1па4:1оп, и 5еп1ог, одн. Ееаујп§ Сег1Шса1е ЕхагаЈпаИоп, чему у нашој терминологији одговарају нижи течајни и виши течајни испит. Оба испита подлеже државној контроли, и то преко Средишног Одбора, који има и право да издаје сведочанства са тих испита. Оба испита се држе једном годишње, и то истовремено у свима средњим школама, на исти начин и са истим питањима. Јасно је да је озакав систем испита врло користан, јер он допушта да се уједначењем мерила примени један и исти начин оцењивања не само на кандидате из једне и исте средње школе, већ и из разних средњих школа, и тиме правично одреди вредност сваког кандидата на по се. Ово нарочито пада у очи кад се узме у обзир да сведочанства са тих испита важе у целој земљи, а да се поједине школе у погледу оцењивања могу врло осетно да разликују. Оба испита су искључиво писмена. Питања су увек одштампана за сваки предмет на засебном табаку хартије, који се зове „рарег". На сваком табаку се ставља и време колико ће испит из датог предмета трајати. Сем тога, уза свако питање, увек обележено својим редним бројем, стоји у дну питања и оцена која ће се добити ако је одговор на цело питање у свему тачан; у противном, добиће се само известан разломачки део назначене оцене, што наравно зависи од тога у колико је дати одговор тачан. Најзад, засебна оцена се даје за чисту и брижљиву израду, и то у намери да се тиме код ученика што више подстакне неговање ове лепе и корисне навике. Даље, за сваки предмет се по правилу дају две групе питања, и то једна је од њих у свему обавезна за све кандидате, а друга дозвољава да се од задатих питања изабере прописани минимални број тих питања за израду. Задатих питања у овој другој групи има обично два до три пута више од минималног броја питања на која се одговор тражи. Овим се даје врло згодна прилика да се, с једне стране, искористе личне способности и склоности ученика, а с друге стране да се ипак не изгуби из вида и потреба за извесним минимумом знања који се мора имати у свакоме предмету на по се. И један и други испит имају за свој општи циљ да утврде да је ученик с успехом завршио прописани течај општег образовања, потребног свима ученицима, а без обзира на њихов будући позив. Поред тога нижи течајни испит проверава и спрему ученикову за даље школовање,