Prosvetni glasnik

Душа код животиња

459

се интелектуалне диспозиције, бар оне које су изразитије. могу наћи поглавито код виших животињских врста, дотле се емоционалне диспозиције могу наћи у свакој животињској врсти. По томе, осећање је најбитнији елелгенат, најцентралнија функција сваке душе, извор и корен целокупног душевног живота. У том смислу треба разумети Гетеове речи: „Осећање је све". Разум је дошао као секундарни производ дуготрајне еволуције, бескрајног усавршавања и преображавања у борби за живот. Кад је дакле реч о томе који душевни феномени, по својој замашности, заузимају првенство у животињској психологији, онда то првенство свакојако мора припасти осећању. Доследно томе, ми имамо још више разлога да говоримо о животињском осећању него о животињском уму. 2. Редукција осећања Да би се примарност осећајног живота правилније схватила, треба пречистити сам појам осећања. Шта треба, у научном смислу, разумети под том речју? Босије је размишљао о осећањима (или „пасијама", како су се осећања у раније доба називала) и нашао је да их постоји једанаест, а то су; љубав, мржња, жеља, гнушање, радост, жалост, смелост, страх, нада, очајање, срџба. Декарт их своди на шест: дивљење, љубав, мржња, жеља, радост, жалост. ГТо Спинози нема их ни толико. У својој Етици он каже : „Напомињем да после ове три пасије: радости, жалости и жеље, не признајем никакву другу примитивну пасију; и ја ћу доказати да се све остале пасије рађају из ове три основне пасије". Данас је уобичајено да се говори о нижим осећањима (тј. о пријатности иди непријатности коју у нама изазивају поједини осећаји) и о вишим осећањима (тј. о задовољству и болу које у нама изазивају поједине идеје). И у ова виша осећања убрајају се: естетичко, логичко, етичко, религиозно, индивидуално и алтруистичко осећање. Очекивање, разочарење, изненађење, сумња, брига, нестрпљење, презирање, досада, напрегнутост, чуђење увршћују се такође у виша осећања. Ми сматрамо да је ова подела осећања на нижа и виша сасвим релативна ствар. Критериум на основу којега је та класификација извршена, није ни у колико прецизан и апсолутан: разлика између осећаја и представе није суштаствена, већ степенска. Заиста, ми сматрамо пријатност од зеленила једне ливаде као ниже, а пријатност од посматрања једне слике као више осећање. Међутим слика може произвести у нама пријатност не својом садржином, као идеја, већ и самом својом формом, као опажање, односно комплекс осећаја. А зеленило ливаде не мора се сматрати као осећај, већ као перцепција која може изазвати низ представа. Исто тако, слушање акорда сматра се као ниже, а слушање песме као више осећање. У чему се састоји та апсолутност разлике између акорда и песме? Кад посматрамо једну животињу женку како срчано