Prosvetni glasnik

462

Просветнн Гласник

Основна потреба сваког тела, односно сваке душе, потреба која по својој снази премаша све остале потребе и која као бујица руши све што јој на путу стоји, то је потреба одржања своје сопствене индувидуе, свога сопственог живота. С потребом самоодржања стоји у нераздвојној вези потреба одржања своје врсте, потреба која се изражава у полном нагону. Обе ове потребе нису у ствари ништа друго него две стране једне исте потребе — потребе живота или, ако се хоће, нагона живота. Јер одржавање своје врсте значи у ствари продужење свога сопственог живота у животу потомства. Тенденција за подмирењем потребе живота, или нагона живота, воље живота — назовимо је како хоћемо — то је та примордиална сила, тај основни мотор који покреће све што се дешава у физичком и психичком свету једног организма. Песници су исту мисао изразили другим речима кад су казали: „Глад и љубав — то је осовина око које се окреће цео свет". И једна и друга потреба или, још боље, и једно и друго осећање потребе заједничка је одлика и људи и животиња. Потреба се или подмирује или не подмирује. Ако се подмирује, јавља се осећање пријатности, олакшања, задовољства; ако се не подмири, јавља се осећање непријатности, муке, бола. Задовољство и бо.-ц то су два пола између којих осцилира цео емоционални живот. ■ Осећање задовољства и осећање бола, то су два основна, фундаментална осећања која крећу живот. И једно и друго осећање заједничко је и људском и животињском свету. Узгред буди речено, овде су изрази задовољства и бола узети у најширем значењу. 3. Диференцирање осећања. Примитиван живот који је ограничен на потребу самоодржања и умножавања, развио се поступно. Под притиском неодољиве силе основне органске иотребе, у току времена које нема почетка ни краја, а под утицајем околности чији се сплет и чија се разноврсност не може представити ни у најбујнијој фантазији, живот се кретао и мењао, падао и устајао, трпео поразе и односио победе, пролазио кроз разноврсне фазе и пертурбације, али је стално ишао напред. У том процесу општег животног кретања и мењања, тенденција усавршавања и специализирања морала се јавити као неумитни продукт борбе за живот. Живот је постајао сложенији, жавотињска серија дужа и савршенија, активност, како телесна тако и душевна, пунија и целисходнија. Сасвим природно, са развићем н усавршавањем живота морале су се развијати и умножавати и потребе. Рашћење потреба, дакле, стоји у правој сразмери са еволуцијом и прогресом живота. Сваки корак који је учињен напред значио је додавање извесног вишка у осећању потребе. Најзад, кад се са дна животињске серије испнемо на врхове органске еволуције и доспемо до највише тачке на којој стоји културан човек, наићи ћемо на