Prosvetni glasnik

476

Просветнн Гласник

одбор у Паризу, кад предлаже листу кандидата за именовање професора који нијесу „ШикЈгез". Код средње и основне наставе, приједлози ректорски, уз мњење генералних инспектора су подлога на основи које директори у министарству стављају приједлоге министру на одобрење. У све три гране наставне управе имаду ректори напокон право директно именовати неке службенкке. У основним вишим школама и у учитељским школама поставља ректор сам учитеље и учитељиде као помоћне за живе језике, цртање, ручни рад, пјевање, итд. У средњој настави именује он покусне репетиторе у лицејима, репетиторе у колежима, учитеље придијељене као професоре у лицејима и колежима, итд. У университетима именује ректор у име министрово препараторе у факултетима, просекторе, шефов - у клиникама, помоћнике за анатомију и у клиникама, подворнике и служитеље. Осим тога ректор као предсједник университетскога вијећа именује сам све службенкке који се плаћају из университетскога фонда, не изузевши ни „1ез сћаг§ез с1е соигз, 1ез гпаИгез с1е соп!егепсе$" и лекторе туђих језика. Само прави редовни професори (ШиЈаЈгеб) именују се свагда предсједничким декретом. Да ректори могу извршивати све те различне надлежности, треба да су у непрестаној живој свези с персоналом, на који према томе имаду и велики утјецај. Власт над гаводима. Није мање знатна власт ректорска над самим наставним заводима. Ректори имаду над установама цјелокупне наставе опћено право управе и надзора. које се извршује тим што дају начелницима тих установа упутства, што су начелници дужни ректорима подноспти редовне извјештаје, и што их ректори инспицирају. Ректори управљају моралним животом тих завода пазећи на дисциплину и управно пословање, и надгледајући помњиво њихово финанциално пословање. Сваке године подносе министру рачуне и додају им личне примједбе. Сваки мјесец примају извјештај о раду, а осим тога обавјештавају се напосе о свим знагнијим догађајима. Тако им је познат сваки иоле знатнији догађај у животу тих завода, те могу посредовати кад год нађу за потребно. О свима питањама хигиене и смјештења појединих завода имаду ријеч ректори, те имаду често о том расправљати са средишњом управом, с префектима и с генералним вијећем. Ректори су чланови одбора за патронажу уз више основне школе и именују чланове управнога вијећа за учитељске школе. Они надзиру интернате уз више основне школе, који се воде на рачун директора и директорица. Тако могу често спријечити каково зло. Код комуналних колежа ректори су забављени расправама између државе и општинских власти, кад се сваке десете године обнављају уговори.