Prosvetni glasnik

Уређење наставне управе у Француској

477

У женским лицејима, предсједници су у управном вијећу. Исто право предсједања у управним вијећима за мушке лицеје даје им још већу власт финанциална аутономија дана тим заводима године 1902. Управно вијеће вотира прорачун, ствара одлуке о материалним поправвина што се имаду извршити, и о оснивању потребних наставних творевина. Како је ректор предсједник управнога вијећа, лицеји су аутономни сал\о уз његову контролу. На живот университетски утјечу ректори у једну руку као извршитељи централне власти, а у другу руку као органи университета као моралнога тијела. Као извршилац централне власти ректор отправља све оне послове университетске за које министар тражи мњење университетскога вијећа, и оне које сам ректор предлаже већу на расправљање. Исто тако врши и дисциплинарну власт. Као орган университетски, ректор извршује одлуке вијећа, заступа университет на суду и у јавном животу, интервенира код свију уговора, прихвата дарове и записе, брине се за имовину университетску, итд. У финанциалним пословима ректор је университетски министар финансија. Он спрема буџет и предлаже сваке године вијећу рачун о управи. Он уједно одређује трошак. Према томе веома је знатна задаћа ректорова. Он је дужан бринути се не само за врела дохотка, него и за ваљану употребу доходака. У самом вијећу и у свима одборима у којима се ради о заједничким интересима свију факултета, ректори требада се опиру партикуларистичним тенденцијама које се још пречесто јављају, и противе расипном трошењу при задовољавању расутих интереса. Они заступају опћене интересе и настоје око концентрирања свих врела и сила университетских на знатне творевине. Надзор, контрола и инициативаректорска осигурава свима установама њихова подручја ваљан напредак. Тај рад њихов у велике утјече на материални и морални живот појединих завода, а посредно и на наставу саму. Власш ректорска над насшавом. И у настави самој веома је знатна власт ректорска. Тиче се наставе у вишим, средњим и основним школама, шта више и у приватним заводима, које могу надгледати да се увјере не учи ли се у њима што противно моралу, уставу и законима. У јавним заводима дужни су надгледати како се примјењују основе и методе одобрене у врховном вијећу за јавну наставу. Код факултета, педагошка је власт ректорска ограничена слободом науке у вишој настави, што је управо душа те наставе. Ипак имаду ректори и ту неко право контроле. Као у средњим и основним школама, предлажу се основе факултетских предавања на одобрење ректорима. Шта више, они долазе од времена до времена на конферансе и течајеве, те износе своје примједбе које им се чине потребне. Тако могу оцјењивати наставничку вриједност учитеља, што могу само они