Prosvetni glasnik

Службени Део

159

служи у њиА1а. А и како да иду и да служе, кад нпр. генерал-мајор Салатко-Петришче, који у Кримском Корпусу у Стрњишту предаје историју и географију, добија ни више ни мање већ 360 дин. месечно човек који је свршио класичну гимназију, војно училиште и војну правничку академију, био је у Русији професор у кадетском корпусу и разредни инспектор, и има 19 1 /, год. наставничке службе! Ово стање мора се поправити, јер ће школе остати без наставника, па зато молим Вас, Господине Министре, да предузмете потребне кораке да Државна Комисија донесе одлуку по којој ће се плате наставничком особљу у свима средњим школама које она издржава, повећавати из годину у годину, док се за три године не изједначе с наставничким платама у нашим школама (кад ово буде изведено, ни један наставник неће моћи имати више од 24 часа недељно). И васпитачко особље, коме пада у део најтежи део рада, мора се потпуно обезбедити. XII Питање о зградана спада у акутна питања руских кадетских корпуса. Као што је напред речено (одељак I), само Руски Корпус у Сарајеву смештен је у подесну зграду, у којој има довољно простора за све своје потребе (прљавштина у њему права је срамота). Донски Корпус у Билећи бачен је у праву пустињу. У зградама има места и сувише, алн је около толика дивљина и пустиња да се ученици не могу да отргну лшсли да нису у затвору. „ Нисаш ништа скривили, а доиали слш тамнице", говоре између себе добродушна козачка деца. И околина је нездрава. Овог лета поболело се 20°/ 0 ученика и наставника од маларије, (Засебне трпезарије, у којима ће ученици заједно ручавати и вечеравати, морају се у том корпусу одмах отворити, јер има А1еста). Кримски Корпус у Стрњишту најгоре је смештен. Слика је куд и калш гора вего што се лшже замислити прелт оном што сам рекао у почетку овог реферата. Понављам да ту нема ни учионица, ни трпезарија, ни дворница за учење и спремање задатака. У дугачким, ниским, мрачним баракалт постеља до постеље, а у среди неколико столова и .клупа; ту се и учи и предаје и спава и једе и живи. У једној истој бараци има два три разреда и у исти мах у свима се предаје; преграда нема никаквих, па се чују три различита предавања, и често се добија хаос појмова и звукова. Боравећи у овол1 корпусу никако нисал\ лшгао да добијем утисак да су ови ученици у школи. За врелш мог бављења спустио се пљусак; из једне бараке у другу није се лшгло проћи и ја сам газио по води да видим шта раде ова деца. Свуда прокисава, на поду велике брље, постеље мокре, свуда нездраЕа задаја влаге и плесни; чкиљи мала лалша, а кадети боси и полуголи превлаче постеље с једног лшста на друго да би их иоле сачували од кише. Господине Министре, робијаши код нас станују у куд и калш бољил! погодбалга од ове оа ^ладине! Ово овако не лшже и не сме остати. Утисци се генералишу, и успомене, које ће из Краљевине понети ова деца, треба да буду светле, а не црне. Овом злу лшже једино помоћи Господин Министар Војни. Он, без султње, не зна у каквол\ су стању те зграде, у којима су руски корп/си, а кад би знао, сећајући се шта нал1 је Русија била, он би из буџета од две лшлијарде нашао новаца да се окрече и очисте касарне Руског Корпуса у Сарајеву, а друга два да се сместе у културна наша средишта, где има већих просветних и културних установа које ће, за-