Prosvetni glasnik

164

Просветни Гласник

нистре, да предузмете све мере да Министарство Просвете узме у своје руке сав наставни део у руским школама, а Државној Комисији да остави само део финансиски. XVI Гослодине Мннистре, у свима корпусима ја сам, при крају ревизаје, сазивао наставничка већа (педагошки савет) да чујем потребе ђака. наставе и њихове. Свуд сам потанко улазио у целокупан живот школе, читао сам записнике са седница наставничког особља, те тако сам створио себи потпуну слику сувременог стања ових просветних завода. Резултат оног што сам видео и чуо, то су предлози које сам у овом реферату пред Вас изнео. Не треба ни да Вам говорим да су ме свуда, као Вашег изасланика, и управитељи и наставници и ученици сусретали с највећим поштовањем и указивали ми пажњу која је прелазила у одушевљену љубав. Ово је први пут што је наша државна власт дошла с њима у непосредан додир. О њима се досада говорило само по злу, кад је избио какав неред; иначе, школе су биле остављене саме себи. Осим новца Краљевина као да није за њих ништа имала. Срећне, што није тако, школе нису од мене ништа криле; изнесене су и добре и рђаве стране; добре — да се види да нису узалуд живеле, рђаве — да би се могле поправити. Ово поправљање врши се у њима из дана у дан и — допустите да Вам ово поновим - ја сам тврдо уверен да ће корпуси, исто као и женски институти, о којима ћу имати част да Вам поднесем засебан извештај, дати најбоље резултате. Обећао сам школама Вашу помоћ у колико она стоји до Вас. У име Ваше исказивао сам захвалност и управитељима и наставницима, молећи их да истрају у раду. Јер заслуге ових људи доиста су велике. Од хаоса они су створили ред, из земље, у којој су пала сва човечанска права да се зацари терор и бесправље, они су довели са собом разуздану руљу, од које је данас постала омладина, у суштини својој добра и вредна, подобна да се развија и напредује. Да није било њих, да нису отворени корпуси, институти, Руско-српска гимназија V Београду и школе Савеза Руских Градова, већина руске деце пропала би; проститутске радње биле би препуне малолетних проституткиња, а полициски затвори — малолетних преступника. Тежак је крст који носе наставници ових школа; особито је тежак крст наставника Донског и Кримског Корпуса. Бачени у пустињу Билеће и Стрњишта, они су се повукли у сеое и раде, трпећи оскудицу у свему. За тај рад будућност ће их благосиљати. Оне, који кваре хармонију тог рада, треба уклањати, јер ко учи омладину мора бити исправан у сваком иогледу и горети као свећа од чистог воска, уждивена пред светињом. XVII Растајући се с ученицима појединих школа, ја сам им свуда испоручивао поздрав од Министарства Просвете и жељу да школе оправдају наде које Краљевина у њих полаже. Русија је нас крвљу задужила, и сто настало је време да јој вратимо део тог великог дуга у њеној рођено] деци. Ми хоћемо да од ове деце начинимо добре лекаре, инжињере, архитекте, професоре, учитеље и друге људе од знања и науке, а од оних: л дадића који нису подобни за учење, да створимо просвећене занатлије :