Prosvetni glasnik

Службени Део

197

Министарству Просвете подједнако су драга сва руска деца у Краљевини, дакде гимназнсти н гнмназистлиње исто као и кадети и институткиње, и оно не можс допустити да .једни уче на ратуп других; мино то, Министарству је добро познато да у овај мах има т најмању руку хиљада руске деие која нису ни у корпусима ни у пнститутима, већ нека сиротују у Руско-српској гимназији и по гимназијама Сверуског Савеза Градова, а нека нигде не уче, чекајући да се и за њих отвори довољан број мушкпх школа грађапског типа, и то с пансионатима, јер, у даиашњим приликама, само пансионат може обезбедити учење у школи ( ј школе војног типа, макар само по спољашњости, као што су кадетски корпуси, многа деца неће да иду и многи родитељи неће да дају у њих своју децу), С обзиром на све то, снрећем пажњу Државној Комисији да указује пуну помоћ школама грађанског типа псто као што указује кадетским корпуспма; а у погледу Руско-српске гимназије, једине руске средње шаоле, која пма право јавности, предлажем; 1. до год се плата наставницима средњих школа у току од три годиие ие изједначи с платои наставника наших гимназија (РеФерат про<1>. Кошутића о ревизији кадетских корпуса, одељак XI), Државна Комисија одредпће плату директору 3000 дин. месечно, а наставннцима по 30 дин. за одржани час; 2. Државна Комисија, према ириложеном предрачуну, даће потребан новац да Руско-српска гимпазија ове године отвори пансионат за 120 ученнка; 3. ако гимназија иађе згодно земљиште за интернат, Државна Компснја пружиће сред-ства да се на њему подигве интернатска зграда. Молим Државну Комисију да прими уверење о мом одличном поштовању. Министар Просвете, Св. Прибићевић, с. р.

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Одељење за Средњу Наставу СНБр. 11539 10—VIII—1922 године у Београду.

■\Л

ВИШЕМ САВЕТУ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА РУСКЕ ИЗБЕГЛИДЕ у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у Београду. Према рвверату Министарског изасданика, г. Радована Кошутпћа, ировесора београдског упиверзатета, о руским женсним институтима; Харковском у Новом Бечеју и Донском у Белој Цркви, као и о Руско-сриској женској гимназији (с интернатом) у Великој Кикинди, одлучио сам: 1. Да се оба женска института поднгну на стушш> осморазредпе женске гимназије и да им се, исто као и женској гимназија у В. Кикииди која ће тако исто биЉ ојјгоразредна, да право матуре по прописима који вреде за средње школе у Краљевпни. 2. За наставнн пдан у споменутпм школама вредеће тачке IV, У и VII реверата про®. Кошутића о ревизији кадетских корпуса. По њему ће се школе управљати и у другим тачкама које се и на њих односе. 3. Ученице УШ-ог разреда у тим школама изјавиће у почетву школске године да ли желе матурирати. Па како је број ученица уШ-ог разреда за сад уоаште мали, оне које