Prosvetni glasnik

716

Просветни Гласник

Кад се ни једна обична зграда не подиже без плана и система, онда ни зграда наше народне просвете не може се солидно подићи без утврђенога плана; ако се претходно добро не смисли и утврди чему треба да служи сваки њен поједини део, па, према томе, и како треба да буде саграђен сваки њен поједини део, па да цела наша просветна зграда представља једну хармонијску и органску целину. * ^Новим пројектом закона о основним школама учињен је већ први и најзначајнији корак за потребна побољшања на пољу просвећивања широких народних маса. Новим законским пројектом примљено је и усвојено оно што је у целој ствари било најглавније, а то је: да четворогодишње школовање народне младежи у основним школама, за младеж која не продужава школовање у средњој школи, није никако довољно, да стога обавезно школовање за ту младеж треба продужити на осам година, па да се тек онда могу очекивати стварни резултати од школовања народне младежи у основној школи, и да тек онда основна школа може одговорити у потпуној мери своме задатку и дати што се од ње очекује; да тек онда народна школа може и у нас имати стварни и благотворни утицај на наш државни и народни живот, као и у другим земљама. Значи да наша основна школа неће више бити што и лепо озидана зграда до крова, али остављена без крова да зуб времена уништи и оно што је било солидно урађено до крова, као што је бивало до сада; а то је било очигледно штетно и очигледно нерационално. Кад је примљено и усвојено као неопходно потребно ово што је у целој овој ствари најглавније и најзначајније, онда за све остало нема никаквих великих сметња и тешкоћа. Али на сваки начин не треба изгубити из вида факт да захтев о продужењу обавезнога школовања од четири године на осам година може наићи на отпор и незадовољство, стога је потребно учинити све што се може и што треба учинити, па да се не могу појавити нити оправдано незадовољство, нити уместан отпор. Ако би се захтевало да се и продужно школовање сеоске младежи изводи непрекидно пуне четири године после четворогодишњега непрекиднога основнога школовања, такав би захтев неоспорно наишао на незадовољство дечјих родитеља, односно народних посланика у народноме представништву, пошто би се тиме родитељи одвећ дуго лишавали дечје помоћи у домаћим пословима, јер би се велика већина родитеља одвећ тешко одржавала без ове помоћи. А ако би се хтело да се за продужно школовање народне младежи после школовања у основној школи подижу нарочите школске зграде и установљава нарочити учитељски кадар, онда би то наишло на отпор представника финансијске управе, пошто то не би дозвољавало садање финансијско стање и у