Prosvetni glasnik

Осмогодишње обавезно школовање младежи у народним школама 717

држави и у народу. Али ако би се захтевало да сеоска младеж, по свршетку школовања у основној школи, долази у школу ради продужнога школовања само једанпут, или највише двапут у недељи дана, онда би свако незадовољство дечјих родитеља, ако би га и било, било неоправдано; а ако би било уређено да се основно и продужно школовање сеоске младежи изводе наизменично, у једним истим зградама и са једним истим учитељским кадром, онда извођење продужнога школовања не би захтевало никакве особите финансијске жртве, и онда се не би могао јавити никакав отпор ни од стране државне финансијске управе за извођење једне овакве просветне реформе. У ред осталих питања која стоје у вези са питањем о реформи школовања народне младежи у народним школама, долази и питање о спреми учитеља народних школа. Самим тим што се трајање школовања народне младежи у народним школама знатно повећава, јавља се потреба да се повећа знатно и спрема учитељских кандидата. 0 томе ће се без сумње водити рачуна при извођењу рефорама у уређењу учитељских школа. Подизање учитељске спреме на виши ступањ захтева не само значај учитељевога рада у школи с децом, него и значај његова рада ван школе међу људима ради побољшања свих наших социалних прилика. Због свега тога може се са сигурношћу очекивати да ће будући учитељски кандидати у рационално реформисаним учитељским школама добијати знатно веће и опште и стручно образовање, и да ће нове учитељске генерације моћи успешно радити и у школама за основно школовање, и у школама за продужно школовање : продужним, девојачким, грађанским и домаћичким, а и на пољу рада на народном просвећивању ван школе. А дотле? Дотле се настава у народним школама за продужно школовање може изводити са садашњим учитељским кадром. Продужно школовање мораће се почети изводити поступно, тј. једне године ће се завести V разред, друге године VI, а треће године VII разред. Кад се пропишу наставни програми за продужно школовање, и када се скрати учење у основној школи, онда се с правом може захтевати од учитеља основних школа и рад у школама за продужно школовање, и да је тога ради сваки од њих дужан надокнадити себи и спрему за рад у школама за продужно школовање, ако то коме и у колико не достаје. То се може оправдано и захтевати и очекивати од садањих учитеља основних школа, у толико пре што су недавно и положај и стање наших учитеља знатно побољшани. Исто тако може се очекивати да ниједан трезвен учитељ из садашњега учитељскога кадра неће ни сам допустити да по спреми за наставнички и васпитачки посао много изостане од млађих учитељских генерација, па ће се стога стараги и сам да самообразовањем надокнади што му и у колико не достаје, па да у пуној мери може одговарати своме позиву.