Prosvetni glasnik

М у ч е њ е м о з г а

729

2. Дете, отргнуто од мирног живота који је проводило у кући и одведено у школу, не осећа у прво време велику разлику, нити се умара због новог интелектуалног рада. Истина, њега нове ствари занимају, али му пажња почиње да се умара, и његово се стање погоршава. То можемо видети по бледилу које замењује румено дечје лице. Затим деца постају невесела и мање жива, губе апетит, постају раздражљивија и невеселија, и жале се на главобољу. Професор Финкелнбург изнео је последице мучења мозга у овим главним тачкама: — Упропашћивање вида. — Навала крви у главу, што се манифестује главобољом. — Излив крви из носа и вртоглавица. — Дражење грла. — Немање апетита. — Склоност болести плућа. — Поремећај кичменог стуба. — Болести мозга. — Нервоза. — Код девојчица поремећаји који се манифестују у неправилности менструације. Тек што је покренуто питање о мучењу мозга, конгреси, академије, парламенти и безбројне комисије почели су да се баве овим питањем. Постала је читава литература; покренути су нарочити часописи за школску хигиену, а бернски университет основао је нарочиту катедру за овај предмет. Ахе1 Кеу, професор физиологије у Штокхолму, штампао је о овом питању један веома важан рад, и његова испитивања, која је чинио у Шведској, јасно показују да је настава мучна и да у пола убија дечје здравље. Али као и у свима питањима, тако и у питању мучења дечјег мозга почеле су да ничу разне теорије, да се оптужује и брани пре него што се добију подаци о једном мишљењу. Неке статистике, штампане последњих година, изгледа да су претеране, и ја износим само ону коју је дао професор Нестероф у своме раду Модерна школа и здравље. Он је посматрао четири године ученике једне гимназије у Москви, којих је било 216 на броју, и у погледу болести нервног система у свих осам разреда добио је ове резултате: У приправном разреду било их је болесно 8%. У I разреду 15%. ,, И „ 22°/ 0 . „ III „ 28%. „ IV „ 44о/ 0 . „ V „ 27%. „ VI „ 58%. „ VII „ 64%. „ VIII „ 69 3 /оНа срећу, то нису биле праве болести, већ прости иервни поремећаји у виду неврастеније, са већом сенсибилношћу од нормалне, болом главе, невралгијом, лупањем срца, полуцијом и поремећајем сексуалних органа.