Prosvetni glasnik

8

Просветни Гласник

оно што су деца научила, научила су механички, напамет, без икаквог разумевања; такво знање се и заборави брзо. Колика је штета и за најмањим знањем што се заборави, још је већа штета што се, уз овакав начин учења, дечје умне силе не развију у оноликој мери у коликој би требало да се развију у основној школи. Дечја душа и срце (осећање и воља), сами себи остављени, развијају се без икаква стална и добра правца. Оваком успеху узрок је и то што школе нису снабдевене оним училима која су неопходно потребна, а и деца сва немају школских књига. Природна је ствар што је Натошевић, као лекар, свагда пред очима имао и здравствену страну школа. У тесној вези с овим су зграде школске, и само о њима говори он у неколико опширних извештаја. Оне мале и ниске школске зграде које смо и ми тада имали, њему више личе на тамнице и гробнице. „Душмани би нам се наши чудили и пљували нас, што своју рођену децу овако убијамо." Осим што су неке зграде школске окренуте прозорима на улицу, те тако изложена непрекидној вици, већина зграда су тако трошне да прокисавају. Собе су малене, ниске и веђином непатосане, прозори рђави и мали да, кад се мало време натушти, деца не виде ни читати ни писати, а пећи у неким школама тако се диме да су зидови поцрнели као оџаци. Због тога и изгледају деца у тим школама стално бледа и зелена; сва су промукла, кашљава, многа шкрофулозна или болују од ушију и очију. Изостајања од школе због болести су врло честа. У вези са здрављем деце, извештава Натошевић да је нашао много жвалавих (јалијске школе); број шугавих је знатно мањи, али зато вашљивих је нашао у свима школама. Да би се стало на пут ширењу ових болести, требало би одмах неке школе затворити (све три дорћолске), собе које нису патосане одмах даскама патосати, и у свима школама требало би отворити вентиле. Стручна комисија има да утврди, према потребној количини ваздуха, колико се може деце у једну собу примити, а варошком физикусу наредити да сваке полугодине обиђе све школе и да поднесе министарству санитетски извештај. Родитеље чија су деца жвалава, шугава или вашљива, треба јавно застидети. Прегледајући школе, Натошевић је нашао у Београду и такву децу која су старошћу својом далеко премашала осталу децу. Деце од 16 и преко 16 година било је у школи код Саборне Цркве 15, у дорћолској 24, у теразијској 5. Та деца су подолазила из различитих српских крајева из Турске и, као пука сиротиња, издржавала се послужујући по кућама. Ни у погледу успеха ни у погледу васпитања није згодно да су ова старија деца измешана са осталом децом. Будући да су неста> шлуци ове старије деце сасвим друге природе, мања деца се од њих лако искваре и деморализују. Међу тако неједнаком децом не може да буде ни оног потребног надметања у науци. Млађа деца морају да попусте