Prosvetni glasnik
Д-р Ђорђе Натошевић у Србији
7
би било да све школе имају и записиик свију ствари (инвентар). Потребно је даље да свака школа има и своју споменицу. У њу би се уписивала имена свих добротвора школских и имена свих знатнијих људи који су из те школе изашли, и читала би се приликом школских свечаности: на почетку школске године при свечаном отварању школе прочитала би се сва имена знатнијих људи, да послуже за узор деци, а на дан св. С.аве читала би се, у знак благодарности, имена добротвора, на који би начин школа добила још и већи број добротвора. још би требало да се заведе у школама и записник о свршеном градиву, да би могли школски надзорници видети шта је из ког предмета свршено и шта могу децу да испитују. Ако би се догодило да нешто од градива није уписаио ни свршено што би требало да је до онога времена свршено, имао би се учитељ позвати на одговор, али то свагда насамо а никако пред децом. један засебан предлог учинио је Натошевић за школске хронике. Важност ових хроника призната је свугде; оне су за мештане увек корисне, а у многим местима могу да се нађу у њима подаци и од општег интереса. У њих се уносе белешке о насељу места, о старинама које се налазе у месту и околини, о пустошењима приликом ратова, о важнијим догађајима по школу, цркву и друге установе у општини; даље, у тим хроникама се бележе ванредни догађаји по општину, срећни или несрећни, као што су пожари, потопи, помори, болести на људима и стоци, буре, лед, јаке зиме, врућине, суша, плодност. У Србији, као и по осталим српским крајевима, има много драгоцених података за нашу још необрађену историју, па би срамота било да ти подаци пропадну. Све ове податке треба учитељи да сабирају и побележе. Подаци из прошлости могу да се нађу у старим општинама, црквеним и манастирским књигама. Доста оваких података има и код приватних људи, на натписима црквеним и надгробним. Ваљало би упитати и старе људе који су били очевитци многих знатних догађаја, а и сама предања би се могла донекле употребити. IV Основнг школе у Београду: број деце; успех; зграде; здравствено стање деце; слушчад; јалпјске школе. Број деце који је нашао Натошевић у свима београдским основним школама, осим врачарских које је прегледао Сретеновић, био је у школској години 1867/8 овакав: уписало се свега 1396 деце, од тога броја мушких је било 816, а женских 580; до краја године остало је 1146. Четврти разред је свршило 135 мушке и 90 женске деце. Према начину учења који је владао у школама, успех је био „у опште добар", и ако од њега никакве користи није могло бити. Све