Prosvetni glasnik

12

Просветни Гласник

Тиме је стечена њихова добра воља за спремање народа. Већ су, на послетку, некоји Срби, на знатна обећања из наших земаља, прешли у уступљене покрајине. Јасно је да ће се овим фино прорачунатим и дубоко промишљеним интригама туђе владе, приврженост доброг али непросвећеног српског народа према садањој владавини из основа уздрмати, и да ће препреденим суседима поћи за руком да посеју у народу тежњу за новинама: они ће при том искористити незадовољнике из разних сталежа, којих има под свима, па и најбољим владама". 1 ) Ту опасност би могао одвратити од монархије једино поуздан човек, у кога би народ имао поверење, а код кога је доказана верност према монарху. Задатак би поузданика био: да паралише лукаве непријатељске сплетке; да се креће у српским поверљивим круговима; да им на њиховом језику доказује надмоћ благе владавине аустријске над француском и особина аустријског владаоца над особинама француеког владаоца; да заведене обраћа поуком на прави пут, а завађаче да проказује властима ради безобзирне казне. Исти поузданик би имао да предочава цару народне жеље, а свој рад да удешава по мигу и упутствима највише државне канцеларије и врховне полиције. По Несторовићеву мишљењу, преустројство српских и румунских народних школа било би најјаче средство за ублажење народног незадовољства. Управу и организацију тих школа требало би поверити способном и вештом човеку и добром познаваоцу народнога духа и обичаја. Тиме би се испунила давнашња жеља Срба и Румуна. Родитељи би стекли уверење да се њихова деца васпитавају и спремају за врсне грађане. Сваки би благосиљао епоху у којој би владалац дао доказ о љубави и старању за своје верне Србе. А кад би се та нова част врховног директора школа поверила једном Србину, народ би с поверењем гледао на државу; од тога поверења би порасле и симпатије према овој. Ради успешнијег рада, оба задатка би требало поверити једној личности. У нешто увијеној форми препоручује Несторовић себе за те обе дужности, позивајући се на раније заслуге које је учинио аустријској империји, и на жртве које је поднео у дугом низу година као дворски агент, радећи несебично за опште добро државно и иародно. Указујући цару на своје важне тајне услуге које је учинио држави („шЈсћИ^е 01епбЈе Ш1 дећеЈтет Расће §е1ејз1;е1е"), подсећа га на извештај врховне полиције (ћоће РоНгеЈ-НоШеПе) у коме је још пре рата био предложен и означен за обе поменуте дужности. Да докаже своју способност за управу српских школа и њихово преуређење, Несторовић се позива на свој мемориал, поднесен цару пре некога времена, у коме је оцртао „жалосно стање српске школе, разузданост младежи, рђаву и неваљалу управу". Напомиње да је у томе мемориалу

Ј ) Агсћју МЈшз1:егшт с!ез 1ппегп (РоПгеЈ-АгсћЈу), Разс. 190, Љ~ 201 ех 1810.