Prosvetni glasnik, 01. 01. 1923., str. 43

12

Просветни Гласник

Тиме је стечена њихова добра воља за спремање народа. Већ су, на послетку, некоји Срби, на знатна обећања из наших земаља, прешли у уступљене покрајине. Јасно је да ће се овим фино прорачунатим и дубоко промишљеним интригама туђе владе, приврженост доброг али непросвећеног српског народа према садањој владавини из основа уздрмати, и да ће препреденим суседима поћи за руком да посеју у народу тежњу за новинама: они ће при том искористити незадовољнике из разних сталежа, којих има под свима, па и најбољим владама". 1 ) Ту опасност би могао одвратити од монархије једино поуздан човек, у кога би народ имао поверење, а код кога је доказана верност према монарху. Задатак би поузданика био: да паралише лукаве непријатељске сплетке; да се креће у српским поверљивим круговима; да им на њиховом језику доказује надмоћ благе владавине аустријске над француском и особина аустријског владаоца над особинама француеког владаоца; да заведене обраћа поуком на прави пут, а завађаче да проказује властима ради безобзирне казне. Исти поузданик би имао да предочава цару народне жеље, а свој рад да удешава по мигу и упутствима највише државне канцеларије и врховне полиције. По Несторовићеву мишљењу, преустројство српских и румунских народних школа било би најјаче средство за ублажење народног незадовољства. Управу и организацију тих школа требало би поверити способном и вештом човеку и добром познаваоцу народнога духа и обичаја. Тиме би се испунила давнашња жеља Срба и Румуна. Родитељи би стекли уверење да се њихова деца васпитавају и спремају за врсне грађане. Сваки би благосиљао епоху у којој би владалац дао доказ о љубави и старању за своје верне Србе. А кад би се та нова част врховног директора школа поверила једном Србину, народ би с поверењем гледао на државу; од тога поверења би порасле и симпатије према овој. Ради успешнијег рада, оба задатка би требало поверити једној личности. У нешто увијеној форми препоручује Несторовић себе за те обе дужности, позивајући се на раније заслуге које је учинио аустријској империји, и на жртве које је поднео у дугом низу година као дворски агент, радећи несебично за опште добро државно и иародно. Указујући цару на своје важне тајне услуге које је учинио држави („шЈсћИ^е 01епбЈе Ш1 дећеЈтет Расће §е1ејз1;е1е"), подсећа га на извештај врховне полиције (ћоће РоНгеЈ-НоШеПе) у коме је још пре рата био предложен и означен за обе поменуте дужности. Да докаже своју способност за управу српских школа и њихово преуређење, Несторовић се позива на свој мемориал, поднесен цару пре некога времена, у коме је оцртао „жалосно стање српске школе, разузданост младежи, рђаву и неваљалу управу". Напомиње да је у томе мемориалу

Ј ) Агсћју МЈшз1:егшт с!ез 1ппегп (РоПгеЈ-АгсћЈу), Разс. 190, Љ~ 201 ех 1810.