Prosvetni glasnik

Годишњак Средњих Школа

ГОДИШЊАК СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 1921—1922 ГОДИНУ — Један покушај •(3) VI. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА 1. Здрабствене прилике у опите. — У одељку о школским зградама видели смо да је већина од њих без оних најпотребнијих услова које поставља школска хигиена, па су чак и оне зграде које су зидане по нарочитом плану и искључиво за средње школе, услед превеликог броја ђака постале тескобне и, због полудневне наставе, немогуће их је одржавати довољно чистима. Тамо смо такође видели да су и учионице врло често тескобне за данашњи велики број ђака у њима. О школским клупама се још пре рата почело у нас водити рачуна, и оне су набављане било по нарочитим моделима из Немачке (на пр. систем Ретигових клупа), било из домаћих фабрила и радионица (у Београду фабрика Гођевца). Како су већином за време рата биле упропашћене, клупе су одмах по рату употребљаване онакве какве су се на брзу руку могле набавити, а неке школе су их добиле преко Министарства из једне радионице у Сарајеву. Због великог броја ученика по разредима дешава се да су у неким школама клупе неподесне, јер у истим клупама седе час ученици најнижих, а час ученици највиших разреда. Воду ученици о одмору пију већином из каквог лиманог суда (канте), из кога точе у заједничку чашу, лонче и др. Само је у гимназији у Горњем Милановцу заостао после рата један суд (од два набављена пре рата), патент д-ра Добр. Поповића. Он је нарочито конструисан тако да је суд са водом херметички затворен, а за пиће служи дванаест алуминиумових чаша (које су, разуме се, за време рата упропашћене). Са становима некојих ученика не можемо се похвалити. Нарочито је то потребно рећи за ученике који су са стране и који су у немогућности плаћати данашње огромне цене за иоле присгојан стан. Знатан је број ученика из непосредне околине који, не могући плаћати стан, иду ио свршетку часова својој кући, прелазећи често пут од неколико километара. Гимнастика се, као што ћемо видети, не ради, из разних узрока, добар део године, а негде и никако. Полудневни излети, којима би главни циљ био кретање по чистом ваздуху, ретко се изводе и лети, а зими нису извођени ни у једној школи. У местима где нису здравствене прилике добре, ретко кад се предузимају нарочите мере за њихово побољшање, те су ученици пуштени природи и њену утицају. Отуда се и може из овогодишњих извешгаја видети да је у местима здравим, планииским, здравље ученичко одлично