Prosvetni glasnik

50

Просветнц Гласник

Оно што је свима овим исказима заједничко, и за психологију од особите важности, јесте чињеница да се једноставно схватање (т. ј. схватање у вези) развија из појединих утисака који се опажају један за другим без везе. С том чињеницом се сречамо код свих огледа у овом раду, а њу потврђују и многи експерименти друге врсте. Много је занимљивији него ово објективно кретање прелаз к тзв.. стробоскопском кретању. Тај прелаз, који је врло тешко одредити и описати, показао се најпре на пантљици која је као најпростија садржавала само осам једнаких, усправних црта, и која је под околностима где су остале пантљике одавале стробоскопски ефекат кретања, пружала мирну слику. Из наведених протокола види се да се доживљај који при поменутом прелазу има огледна личност, може само донекле објаснити помоћу објективног кретања пантљике. Пошто је дала карактеристику прелаза од објективног у стробоскопско кретање, ауторка прелати на праве стробоскопске појаве, на које се обично мисли кад је реч о стробоскопском гледању. Према добивеним протоколима она своди све разнолике доживљаје на три врсте: 1. преживљују се две фазе кретања, и то у приличном међусобном одстојању; 2. објект се схвата и између крајних положаја, али нејасно; 3, све се фазе кретања преживе. Не упуштајући се у детаље тога истраживања, ми истичемо и овде нарочито да опажања не одговарају објективним надражајима, да се, шта више, фигуре на пантљици схватају врло често као тела. На основу свега прикупљеног материала експериментаторка побија у овом одељку тврђење неких психолога да је узрок стробоскопским'' појавама у тзв. изведеном кретању (помоћу радње разума) или у дејству тзв. паслике (К т асћђПс),). Ова последња може само да појача јасност појаве, и ништа више. Трећа врста појава према стробоскопском гледању јест осећај мира, и ако је надражај у покрету. Кад интервале буду тако мале да свест добије симултани доживљај о двема сукцесивно изложеним сликама, онда се види мирна слика, која се састоји из слика обеју фаза (има се осећај мира, и ако се апарат креће). И овде се делимично може посматрати развитак овог доживљаја о заједничком постајању слика из стадиума стробокоскопског кретања. Тај доживљај не иаиђе просто и без прелаза при одређеној величини интервала. Већ из овог кратког излагања садржине наведене књиге, није тешко увидети да код стробоскопског гледања имамо у принципу исте појаве на којима почивају кинематографске (биоскопске) представе. Популарно психолошко објашњење тих појава своди се, као што је познато, на угицај паслика: свака слика оставља на мрежњачи своју паслику, која траје све дотле док не наступи друга слика, и тиме се успоставља веза. Та непрекидност слика на мрежњачи изазива долшвљај кретања. Код