Prosvetni glasnik

Јавна Говорница

59

Из мога одговора виде читаоци да су у приказу наведене погрешке од прве до последње нетачне. Критичар се чак служио, поред незнања педагошког, и неистином. Да видимо сад критичареву способност за писање уџбеника; да видимо какву он рђаву услугу чини професорима и ученицима. Он је издао латинску читанку: Латински иисци за више разреде гимназија, 192 стр.; та читанка се чита у VII и VIII р.; у њу је унесено штиво латинских писаца које се код нас никад није читало. Из Корнелија Непота узето је 20 страна: МШЈас1е8, ТћептЈоскб, ЕрзтшопсЈаб, Напглђа!; сам Г. Вулић каже о К. Непоту да није ни као историк ни као писац од неке веће вредности: он нема довољно тачности, ни научног смисла, ни стила (стр. 177). Па што га је онда узео у читанку, кад се он, уз то, по програму код нас није ни пре читао, нити се сада чита? Кад га је већ узео, шго га није узео прерађеног по садржини и облику какав се чита у немачким гимназијама већ више од 20 година; чим је изашао у Немачкој прерађен, ја сам га приказао у Иасшавнику. Непот је изашао прерађен и у Н. Саду 1903. г. од Д-ра В. "Бисаловића, текст са сликама на 42 стр., а коментар са речником уз текст на 100 стр. Г. Вулић, међутим, уз^текст Непота од 20 страна дао је коментар од пола стране. Из Цезарових Коменшара Галског Раша узео је критичар 8 страна, из Коменшара Гра-ђанског Раша 3 стране (зар из Непота 20, а из Цезара 11 стр.?). Па шта је узео из Цезара? Он је узео из I. књ. 25, 26 кап., завршетак рата са Хелвећанима, а изоставио је раније капуте где је прави класицизам и по садржини и по облику; наш ученик мора прочитати из Цезара из I књ. бар кап. 1—29, рат са Хелвећанима, или из I књ. кап. 30—54, борбу са Германима под Ариовистом; из ове књиге могу ученици научити више него из свих осталих 6—7 књига. И из I књиге могу се неки капути изоставити, али се садржина и тога мора знати. После 25, 26 кап., узео је из I књ. још неке одељке, али без икакве везе са оним што је изостављено. Из VI књ. узео је 27. и 28. кап. — северни јелен, дивљи бик; у овој VI књизи има по садржини капута веома поучних и васпитних: о политичким и социалним приликама уГалији — стр. 11—20; о Германији и њеним становницима — стр. 21—25. Од ових капута критичар није узео ништа (зар се као историчар толико интересује за ове ствари ?). Он је узео 27. и 28. стр., одељке у којима прича Цезар о неким северним јеленима и дивљим биковима о којима је чуо да се говори; такве одељке стручњак не узима. Тако је критичар нестручњачки унео у своју читанку штиво и из Салустија и Цицерона: узео је мање одељке из појединих дела без икаквог објашњења о изостављеном и узетом одељку штива, и са врло слабим коментароч на крају читанке, тако да ни професор ни ђак не разуме градиво које преводи; или критичар мисли да ће професор моћи и хтети набавити на страном језику коментар о целокупном штиву из којег су неки мањи одељци узети? Какав се коментар даје уз поједина класична дела, може да послужи овај пример: уз Цезаров Галски раш (нем. изд.) од Фр. Флгнера од 200 стр. иде објашњење текста на 40 стр., за себе коментар 218 стр.; стилистичке напомене на 30 стр. Кад је немачким професорима и ђацима потребно толико објашњења, онда ће и нашима биги потребно