Prosvetni glasnik

120

Просветни Гласник

и сакате душе; он проказује злочине скептицизма и моралног дилетантизма. Шарл Вагнер, међутим, није никад клонуо духом. „Морални живот" не да се олако угушити. још од 1901, писац Омладине констатовао је са задовољством да се, због све веће нелагодности и због многоструких разочарења, врши нов препорођај у менталитету мислилаца, спиритуалистичка обнова. И он ће себи поставити за циљ да покаже идеал коме треба тежити. Човечанство непрекидно корача ка бескрајности; треба људи добре воље да окупе оне који оклевају, малаксавају; Шарл Вагнер биће од тих људи. „Тако се довршава, каже Ланж, као стрелом која се винула бескрају, дивна грађевина оне моралне наставе којој је полазна тачка билау скромној реалности свакодневног искуства"... Читање дела Шарла Вагнера је окрепљујућа лектира. Тај мислилац се није задовољавао тиме да удише „мирис празне вазе", као толики његови савременици. Живот има свој смисао, као и своју озбиљну лепоту. Требало је поучити о томе децу људи и улити им поуздање. Моралист је радосно узео на себе ту улогу, и испунио је с чашћу. Отуда његово дело заслужује да заузме место међу делима великих васпитача човечанства. САДАЊИ ДУХ НЕМАЧКЕ ШКОЛЕ Интересантно је знати шта хоће сада „УоТкбзсћиЈе", немачка народна школа. Општи приручник основне наставе (Мапие1 §епега1 (1е ГтбЈгисИоп рптајге) доноси изразе њених разноврсних тенденција према томе како се огледају у школским листовима и у дневној штампи. У РгапкјиНег МасћгкМеп, ево како је постављено питање положаја школе и немачке Републике: „Министар вера и јавне наставе у Пруској изјавио је у Скупштини да садашња немачка омладина треба да пригрли Вајмарски Устав, и да он чини учитеља одговорним ако се то не уради... Учитељ неће моћи или неће хтети проповедати то пригрљавање, јер, може ли се он сматрати задовољним садањим режимом? Може ли се он-ттредати уживању режима који је установљен „славном револуцијом" од 1918? Може ли он не жалити Бизмарково време и рећи да је Устав од 1918 напредак над Царским Уставом од 1871?" Ово мишљење представља опозицију, жаљење за царском Немачком и презирање садање владе. То је пангерманизам у учтивом облику. Други су, међутим, примили ново стање ствари. Они су се помирили са свршеним чином, али резервишу свој став за будућност. Тај став се види у једном чланку у АИ^етете АеиГвсће 1^ећгеггеИип§, органу Удружења немачких учитеља, чланку који носи наслов Немачка и Версањски мир.