Prosvetni glasnik
124
Просветни Гласник
задовољавају се да иримењују лекције учитеља; чак, како их он више не руководи, излази да им треба оставити тако исто и слободу да се узајамно помажу и поправљају. Искуство показује, у осталом, да је рад, произведен на тај начин, готово увек тако добар да поправке учитељеве нису потребне. Метода научног рада је основана на слободном колекшивном иосмаШрању, Деца доносе у разред предмете који их интересују (биљке, камење, животиње, израђене предмете), посматрају их заједно, састављају заједнички своја посматрања, и резимују на листићима та посматрања праћена цртежима. Листићи се затим класирају по реду који су нашла и исправила деца у току рада. Ту нема, као што се види, ни програма ни лекција- Деца не уче науку: она је праве. Она не уче научне теорије: она уче да их открију посматрањем факата и научних појава. Под литерарним радом или слободном композицијом, подразумева се метода која се састоји у томе да се тражи од деце да пишу, увек радећи заједно, писмене саставе (приче, описе, итд.) за које им није унапред наметнут предмет. Ми их групишемо, највише по седам или осам, око једне табле; они пишу на њој слободно што им се допада; учитељ не руководи радом нити се меша у њ на какав било начин. Искустзо показује да се на тај начин добијају ванредно занимљива дела, и тако коректна с гледишта језика и правописа да исправке нису готово никад потребне. Да би се видели резултати ове методе, Роже Кузине је основао, под патронажом „Новог васпитања", један мали месечни часопис, Плава птица, који уређују само деца. с. п.
ОЦЕНЕ И ПРИКА8И Основи Педагогике, од Д-ра Павла Чубровића, Београд, 1922. Покушај Г. Д-ра Павла Чубровића да да основе педагогике јесте врло сложен, јер је теорија образовања врло сложена наука, чији принципи зависе од решења толиких проблема, не само психолошких и биолошких, већ и метафизичких. Ако апстрахујемо многе недостатке овог дела и имамо у виду развитак наше васпитне мисли, онда можемо рећи да оно представља добар покушај једног васпитнот система код нас, по богатству материала који садржи, и по озбиљној тежњи да се консеквентно развију неколике педагошке идеје које многи теоретичари сматрају као основне принципе васпитања. Ми ћемо се мало више задржати на основним идејама Г. Чубровића, па ћемо онда укратко изложити слабе и добре стране дела.