Prosvetni glasnik

О читанкама за основне школе

197

ченица да свиленој гусеници: „кожа постане тесна те не може више у њу да стане". На стр. 61 каже се: ужинавају. У 69. чланку има оваквих реченица: „Ово су знатно добрим веће птице од славуја" и „још је знатно добрим мањи од врапца". Такође није добар израз: „Перје јој је нашушурено" (стр. 85). Нисам разумео шта се хтело рећи на стр. 90 овом реченицом: „Велики сом насрне и на човека у води [па ваљда га неће јурити по улицама?], особито на децу па као и водену птицу ухвати и одвуче под воду". Није добро речено: „Док је млад сиса од своје мајке". Има још сличних ствари, али и ово је доста. Као пример рђавог стила ове читанке рећи ћу само још нешто: У 27. чланку, који не износи ни две стране текста, реч говече употребљена је двадесет пута. У овој књизи, као и у неким другим читанкама, нарочито Лотићевим, има повише штампарских погрешака. Једна је повећа: На стр. 8 испремештани су редови: 3-ћи одоздо дошао је на место 4-ог, и обратно. Ни у IV Лотићевој за IV р. није бољи језик. У њој је употребљена реч сусрешљивосш. Затим је речено: „кад им се ставимо у помоћ" (стр. 13); „Ниси хтео да лажеш матери" (19). Чланак „Подижимо вртове" има повише погрешака, али се не зна јесу ли граматичке или штампарске. На стр. 101 стоји: „и свако од ових имају своју управу". Место „обрта" (2. п. мн.) стоји обрши\ место „свиње" стоји свиња (99, 157). Пише: што мртвих што рањене (м. рањених). Има и овакав израз: „млади се окебаре матери о тело". Стоји излежу и излегу. Има: Хвата с велики.ч канџама; залепљени су... са неком лепљивом материјом; боцкају се са пипама; брани се са жаоком, итд. Пише: телп је у гуштера кршно, или: Уши су му заглухе ... Читанку истог ау гора за II р. оценио сам у децембарској свесци Просвешног Гласника за 1921 год. и нашао сам оваке и овима сличне граматичке, синтактичке и штампарске погрешке. Још једно: у чланку о нашој земљи место „час" стоји „дан", и то прави рачун погрешним. У читанкама Благојевић - Станојевићевим за^ III и IV р. има такође штампарских погрешака и по која језичка, и ако су ове читанке боље од претходних у том погледу. Грубље су погрешке: Испод песме „Пастирка" стоји потпис: Милорад Пешровић Шапчанин, а треба Поповић. Придев благ има I ст. поређења блажи а не блажи/и (III, 34). Не каже се веслама него веслима (39). На стр. 96 стоје п охишасше уместо: питасте. У напису „Из варених јаја пилићи" на два места говори се о дванаесш јаја, а на два друга о двадесеш (IV). За косовску битку погрешно је штампано 1380 м. 1389. У тој истој IV књизи пише не остане м. он остане (103), није м. иње (102), зуб м. дуб (у пословици: од једног удара дуб не пада). Не знам зашто се у овим, и још неким читанкама, црви, бубе, гусенице, глисте и још неке животиње зову: гад, жгадја, згадија итп.