Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА НАУКА 1 ) Крајем прошле године прослављана је у целоме просвећеном свету стогодишњица рођења једнога од најславнијих представника француске науке, Луја Пастера; прослављана је у целоме свету зато што његови научни радови имају трајне, добротворне последице у целоме Човештву. Код нас су је прослављали Академија Наука, Университети, Српско Лекарско Друштво, а у свима школама држани су похвални говори о томе великоме сину Француске. Тим поводом у страноме свету прилично се говорило и писало и о француској науци у опште, што се код нас, ваљда случајно, није десило. С тога сам ја, када ми је омладинско Биолошко Друштво изјавило жељу да ради њега одржим једно јавно предавање, и изабрао баш тај предмет. Предмет је у целини својој огроман. Он заузима једно од највећих места у историји умне цивилизапије у Француској, и у историји наука у опште. У једноме само предавању врло је тешко истаћи му и најбитније црте његове, баш и када би предавач имао довољно спреме у великој многострукости овога предмета, и умешности да изложи оно што је највише карактеристично. Имајући сада пред собом понајвише студенте виших наука, којима њихове главне садржине треба да су већ познате, ја Се надам да ће се они задовољити ако им тако рећи само набројим главна прегнућа француске науке, без тумачења, и без икаквих покушаја да се наведена факта популаришу. Пре свега ћу се изјаснити да ја не мислим да има неке „француске науке", као ни „немачке", ни „енглеске", итд., које би се одликовале неким засебним истинама и законима. Оно, истина, паргеманиста Гисбрехт пише: „Погрешно је тврдити да наука нема отаџбине и да она лебди изнад свију граница, које је политика поставила. Наука не сме бити космополитска; она мора бити национална, немачка." Ми се с тиме не можемо сложити, већ и због последњег империалистичког закључка. Ми ћемо се сложити са мишљењем свију, шовинизмом незанетих људи, који исповедају: да наука у целини својој није

Ј ) Јавно предавање држано 28 марта 1923, у Београду. ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК, I књ., 5 св., 1923.