Prosvetni glasnik

О савременом правопису српскохрватског књижевног језика

299

Вуковом језику није довољно јасно и прецизно одржавала граница међу тим самогласницима код глагола, као јлто се уопште не одржава добро ни у народном јужном говору. Јер, као што је познато, глас $ прелази у јужном говору у и испред о, на пр. видио, желио, мрзио ит.д., а оно је одатле могло продирати и у женск. и ср. род: мрзила, мрзило, а одатле опет и у намин неодређени: мрзиши и сл. И не само код тога глагола него и код многих других наћи ћемо у Вукову речнику и м. е (на пр. вредити, лебдиши, чамиши и сл.). Наравно* у западном наречју има м. $ увек и; једино се у источном наречју, и то не увек, чувала разлика између тих гласова и ја сам је обележавао тамо где се у источном наречју, наравно примењеном у књижевном језику, она правилно одржава. Има случајева где се и м. е употребљава готово на целом простору пружања нашега језика, дакле и у источном наречју, на пр. код глаг. висиши (м. висеши ); зато се тај глагол није могао наново сводити на висеши, иако се по негде у нашем диалектима тај старији и правилнији облик употребљава (ист. висјеши по југозап. крајевима, Вуков речн. з. v.) Само онда када се код ових глагола развијало одређено, потпуно јасно израђено значење, могла су се дати поузданија правила за обележавање тих гдасова. Такви су глаголи белети : белиши — „постзјати бео" и „чинити што белим", које је лако разликовати и по томе значењу и по акценту. У првом случају остаје г или \ стално ( белеши : белпм), а у другом — мења се у или \\ у презенту и неким другим облицима (белиши: белпм). Могле су се тим глаголима додати још две групе значења када су ти глаголи повратни; у првом случају, када белеши постаје повратно, белеши се: белпм се значи „бити бео", а када је глагол белиши повратан — белиши се, он има обично повратно значење „белити себе", „мазати се белилом". Према томе, могло би се оном правилу које је изнесено код мене („Правопис", 23 и даље) додати и ово проширење тога правила којим би се упућивало: како да се иоменути глаголи ( белеши : белиши) пишу када су повратни. То би било добро због тога што су се многи повратни глаголи (на пр. илавиши се, илавешнише се, модриши се и сл., в. $. v. У Вуковом речнику) под утицајем Вукова и Даничићева писања стално писали са и, у оба случаја када се употребљавају са повратном заменицом се (то се види и из „Правописа"); али ја мислим да ми имамо потпуно права поћи даље и разликовати ту четири случаја: белеши = „постајати бео"; белеши се = „бити бео"; белиши — „бојити бело"; белиши се = „мазати се белилом". Наравно, сви глаголи који су код мене поменути не употребљавају се подједнако често у свима овим случајевима; али обе се категорије код неких глагола (као што је глаг. белеши) тако лепо и одређено употре-