Prosvetni glasnik

1

318

Просветни Гласник

претежно физиолошког појава као што је узајамни утицај боја (одн. физиолошких процеса који условљавају боје) једне на другу. У сваком случају, ако се контраст не може сматрати као основни психолошки закон, он је само једна, свакако врло интересантна компликација његова. И један и други појав, и слепоћа и контраст боја, као и сви нижи психички, у неку руку психофћзиолошки појави, о којима смо раније говорили, показују, на првом месту, извесну узајамну условљеност психичких и физиолошких процеса, њихову нераздвојну везу и неприметан — разуме се, само привидан — прелаз једних у друге. (Наставиће се) Д-р .БОРИСЛАВ ЛОРЕНЦ

ГОДИШЊАК СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 1921—1922 ГОДИНУ — Један покушај (7) В. СЛОВЕНИЈА') [. ШКОЛЕ У овој покрајини школске 1921—1922 године била су три типа средњих школа: хуманистичке гимназије 4 (све потпуне), реалне гимназије 8 (5 потпуних, 3 непотпуне), реалке 2 (обе потпуне са 7 разреда). Од ових школа, 12 је било државних а 2 приватне (обе са правом јавности). Чисто мушка средња школа је била само бискупска гимназија у Шент Виду, чисто женска само општинска реална гимназија у Љубљани. Све остале школе су биле мешовите, али је у њима број ученица скоро незнатан према броју ученика. У гимназијама се радило по аустријскоме наставном плану из 1908 године, а у реалкама по наставиом плану из 1909 године, са неким изменама које одговарају садашњим приликама, међу којима је у првом реду увођење српско-хрватскога језика као обавезног наставног предмета. Наставни језик је био већином словеначки; немачки само у реалпи у Марибору од IV до VIII разреда и у реалној гимназији са словеначким и немачким наставним језиком у Љубљани од II до VII разреда.

5 ) При изради овога одељка знатно ми је помогао пријатељ Фран Вајда, инспектор Министарства Просвете. Нека му је и овде изречена топла захвалност за то. М. П.