Prosvetni glasnik

Шта је психологија?

475

Најзад, у новије време се све више увиђа значај Психологије и у суду, те се већ може говорити и о нарочитој судској, специално криминалној Психологији. Правници, нарочито криминалисти, све се више почињу активно бавити Психологијом. А Психологија злочинца с једне, и Психологија сведока, — њихових исказа пред судом, — с друге стране, доприносе такође општој Психологији, утврђујући поједине интересантне чињенице. Психологија се дакле, као што се по себи разуме, може примењивати свугде где се има посла с људима, с њиховим радњама. У осталом, и чисто теоријски испитиван је експериментално рад, рад физички и духовни, који су у ствари нераздвојни, пошто је и сваки физички рад у већој или мањој мери духован, а сваки духован рад је у вези с ма каквим радњама (нпр. говором, писањем и др.), у којима се његови резултати испољавају. У мерењу физичког рада утврђивана је највећа тежила и најповољнији темпо за рад једне индивидуе. И то је одмах, прво у Америци, и нрактично искоришћено 1 ). Тако се у новије време Психологија све више с успехом примењује и у привредном животу, као т. зв. Психотехника и Психологија Рекламе. Психотехника утврђује духовне и „моторне" способности за различне врсте привредног рада, заната и индустрије, и услове под којима рад може дати најбоље резултате. Велика предузећа узимају каткад сама стручне психологе за тај циљ 2 ). Психологија у економији је и Психологија Рекламе, такође нарочито омиљена и развијена у Америци, која испитује услове под којима реклама најјаче дејствује, особине које једна реклама треба да има да би најлакше изазвала пажњу, падала у очи, и међу многим другим. Једно од најважнијих питања практичне, специално школске Психологије је оцењивање интелигенције, одн. обдарености (у ужем смислу). Необично је компликован задатак испитивање различних духовних способности које сачињавају ону општу способност духовног прилагођавања која се назива интелигенцијом („§епега! т{еШ§;епсе"). Отуда су врло површне не само школске оцене него и оцене, да се тако изразимо, што их даје живот, одн. животни успеси и неуспеси, јер су животне (као и школске) прилике често врло неповољне за правилно развиће појединих урођених склоности. А то и има да поправља испитивање обдарености. Испитивање интелигенције постало је прво у Психи-

') бсћике, о. с., с. 100. 2 ) 5с1ш12е, о. с., с. 143. — У светском рату су слична испитивања нарочито унапређена тиме што су вршена над авиатичарима, шоферима, железничарима и др., да би се утврдила њихова способност за одговарајуће послове. Нпр. авиатичар, који на један изненадан пуцањ у лабораторији сувише јако и дуго реагује, и зато мора да прекине задати му посао, није свакако погодан за авиатичара (или шофера), јер у случају опасности, када треба да је најприбранији, губи способност да реагује целисходно .