Prosvetni glasnik

512

Просветни Гласник

Тако се у предговору каже да: „припрема за геометрију треба да створи у мислима ученика разговетну представу најпростијих геометриских ликова, који се јављају у обичном животу, т. ј. јасну и одређену представу по сећању, а при том, у колико је могуће ограничити дедукцију и апстракцију. — Ради избегавања апстракције, треба испочетка поједине појмове схватити само по обиму, а не и по запремини. — Пошто коцка има једноставну, квадар троструку покретљивост, захтева развијање моћи апстракције код ученика, да се најпре почне са коцком, а после са стубом и квадром." Како се може и ограничити дедукција и апстракција, и опет развијати моћ апстракције? Шта је једноставна покретљивост коцке, а шта трострука покретљивост квадра? — Оасћјз сПсЈеез, §асћЈ8 <3е з*у!е. Кад је реч о материји којом је неко тело испуњено, онда немачка реч 1пћаК значи садржину; а кад је реч о величини простора који запрема неко тело, онда реч ЈпћаИ; значи запремину; али кад се ЈпћаИ: с!ез Ве§гШ'ез преведе као „запремина појма", онда је то иста онаква грешка каква се налази у једном старом уџбенику из шесетих година прошлога века, где се 2ипаћте <3ег Коогс1та{еп преводи као „презиме координата". У предговору Аритметици писац каже да је, угледајући се на Борела, извео „читав низ правила која су до сада налазила места само у алгебри", и помиње ради примера сабирање и одузимање збирова и разлике, и множење и дељење израза у заградама; међутим су многа од тих правила изведена у Мочниковој Аритметици за I разред исто тако „интуитивно и на нарочитим бројним примерима", тако да јако пада у очи подударност самога текста. Ваља само упоредити стр. 39 Мочникове Аритметике за I разред, са страном 33 Рокнићеве Аритметике за 1-П разред. Разлика је једино у томе што Мочник оставља ученику да сам стилизује изведено правило, док Г. Рокнић исписује то правило, и тако ученицима одузима и то мало саморадње. Писац вели да су му Борелови уџбеници служили као углед, међутим је све урадио друкчије, и то погрешно, јер није разумео Борела. Тако на пр. Борел нарочито напомиње да не треба код ученика претпоставити потпуно непознавање ствари за које они верују да их знају врло добро (као што их заиста и знају доста добро), јер је то исто као кад би професор граматике претпоставио да му ученици не знају говорити. По речима Бореловим, такве наставне методе „имају најчешће за резултат да учине да ученици сматрају науку као чисто вештачку конструкцију, што је најгора услуга која им се може учинити". И баш противно овом савету Борелову, писац нам, са досадном опширношћу, доказује ствари које су очигледне и врло добро познате ученицима. Тако се н. пр. у првој и другој свесци Аритметике и сликом и „једначином за објашњење" доказује да је 7 -)— 5 = 5 —Ј— 7.