Prosvetni glasnik

Друштва и Установе

517

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ Стари културни народи подизали су велелепне храмове искључиво за чување и неговање уметности. Они су сматрани као светиње, и назваше их Музејима. У Египту беше чувена Александријска Библиотека. У Риму, ,у I столећу по Хр., билојевећ Музеја који су у току времена чували не само уметност и науку, већ су прикупљали и друге интересантне и од вредности предмете. Са културним напретком, у току векова, усавршавали су се и Музеји, тако да их данас имамо у којима су заступљене и распоређене збирке почев од преисторијских објеката па до објеката новијег доба. Код свију народа, међутим, најпопуларнији су Историјски Музеји, пуни објеката из прошлих векова, који на посетиоце остављају моћан утисак. Проучавањем музејских збирака човек прати развитак и напредовање културе кроз читаве векове. Стручњацима служе такви Музеји као ризнице за студију, док обичном посетиоцу пружају пуно интересантности и новина. Тако музеји служе не само науци, већ су и широј маси од користи. У Београду, поред Етнографског Музеја и Музеја Српске Земље, постоји и Народни Музеј, који је ту скоро поново отворен, и о њему у овоме чланку мислим да говорим. Још 1844 године Српско Учено Друштво основало је овај Музеј, и међу првим његовим чуварима били су Јанко Шафарик и Михаило Валтровић, од којих је овај последњи пуних 40 година у њему радио. Од 1905—1919 године управљао је музејем Г. Д-р Милоје Васић, а од 1919 управља њиме Г. Д-р Владимир Р. ГТетковић. Народни Музеј најпре је био смештен у згради данашњег старог Университета, на првом спрату лево, у три одељења где су данас ректорова канцеларија и две споредне собе. Ту су, у витринама иорманима, по зидовима и по поду, биле изложене разноврсне ствари: Карађорђево, Милошево, Хајдук Вељково оружје, као и оружје других наших јунака, затим пушка Васе Томића, добош митрополита Мелентија, две лобање из Ћеле-куле, заставе из Првог и Другог Устанка, портрети скоро свију наших јунака и заслужних људи из I и II Устанка. Нарочито је оружје било добро заступљено: много пушака кремењача, пиштоља, и читави снопови стрела из београдског града, лежало је у једном углу. У другом одељењу биле су слике Катарине Ивановић, у трећем Аврамовићеве, и других. И ако је тадашњи Музеј био стешњен, ипак је чинио јак утисак са овим изложеним објектима, нарочито елшоша, које су посетиоцу