Prosvetni glasnik

408

Просветни Гласник

зовањем поделила народ у две класе, с вишим и нижим општим образовањем, јер су те две класе једна према другој непријатељски расположене, готово већма него средњовековни сталежи. Зато бришимо и ми, као демократи, сваку разлику у образовању општем, и настојмо, као и Грунтвиг, завести једно хомогено васпитање и хомогену културу, довољно високу и за све једнако приступачну! Д -р д. ТРБОЈЕВИЋ

ПЛАНИНСКИ СПОРТ У нашим дневним листовима појављују се већ и ове године мање белешке о излетима које предузимљиви пријатељи планинског спорта, туристи и љубитељи природних лепота приређују до какве наше планине или у по који крај наше земље, даљи од престонице. Тиме се уједно даје и ове године на знање да спорт који негују тако звана Планинска друштва, постоји и у нас. До душе, не може се превидети да и поред свега тога спорт за планином, планински спорт, како би се друкчије рекло, не само још није у нас раширен у оној мери у којој би он то заслуживао, већ да се у ствари још никако и није усталио као организован и трајан спорт. Судећи према свему што се о њему зна, он као да још непрестано представља само идеју којој, поред све корисности која јој се у опште признаје, још недостаје довољна основа за трајну организацију. У осталом, могућно је да је данас већ Сраско Планинско Друитво, као носилац те идеје, у колико се о њему може судити по поменутим белешкама и другим знацима, на путу да стане на чврсте ноге и постане трајна културна тековина. Сваки пријатељ природе и овога спорта мора му то од срца желети. Али се не може порећи ни факат да покрет у том смислу није до сад могао задобити стално земљиште ни одржати непрекидну организацију, и ако се никад није превиђао његов значај нити пропуштали моменти да се кроза њ споји лепо и корисно, задовољство и потреба, спорт и наука. У осталом, можда је томе важан узрок био и то што наш свет није био довољно ни упознаван са значајем ове идеје и овог спорта, као што опет стоји и та чињеница да он не мало пати и од извесног консерватизма, па може бити и од индоленције. А ово обоје, као што се зна, није пријатељ спортова... Интересантно је да поред свега тога овај спорт има у нас већ и малу историју. Тако, први значајнији корак за оснивање Планинског Друштва у Београду и организацију овога спорта учињен је још 1901. Импулс је дошао нешто подстицајем једне публикације о Планини у издању Српске Књижевне Задруге, а нешто и подстреком Српског Геолошког Друштва, коме је на челу био, још од почетка, његов оснивач академик *