Prosvetni glasnik

530

Просветни Гласник

воту коме су се ученици посветили. Међутим, то није тако. Продужне школе теже да развију своје ученике свестрано, да их усаврше интелектуално и морално, да открију све склоности ученикове, па да помогну њихов развитак, ако су оне добре. Њих зато не треба мешати са стручним шлолама, и ако имају понешто заједничко с овима, на пр, тежњу да се ученици као и ученице васпитају, што је могућно"'више, за самосталан рад у животу. Због тога и једна и друга школа имају понеке предмете заједничке, као што су: поуке о домаћем газдинству, кућевно књиговодство, женски рад, и др. Али ипак зато наставни планови су битно различни, јер док се у стручној школи сви иредмети групишу око једног главног, који служи да се изведе циљ стручне школе,. а сви остали су њему помоћни, дотле у продужној школи све мора бити као и у основној школи, само у пространијем обиму. Праве продужие школе с тога и не могу одговорити свом идеалном циљу ако се узму два три наставна предмета (српски језик, рачун и још што), па се понавља што се учило раније у основној школи, или то само у неколико допуњује и проширује. То је сасвим погрешно. На против, све друштвене и природне науке мора обухватити наставни план и продужних школа, па и то тако да се научним предметима и вештинама обрати подједнака пажња. Не треба сметнути с ума прилике у којима се данас живи. После наших крвавих борби настало је доба за ослобођење и уједињење којим у опште нисмо задовољни. Чини нам се као да нема више довољно пожртвовања, самопрегоревања, па као да нема много ни љубави према земљи и народу колико је било пред ратовима и у светим борбама за ослобођење наше поробљене браће. Овладао је нама неки зао, материалистички дух, који је веома штетан по опште интересе, по опстанак и развитак нашег троименог народа као једне државне целине и културне заједнице. Зли људи би да од нас створе сад у слободи три, па и четири засебна народа! И ако је тако како то изгледа, онда се не може довољно нагласити потреба да се код омладине што више развија и негује осећање за истином, права љубав према отаџбини и нашем народу, одушевљење за право, правду, доброту. Сепаратизам, ситни, лични интереси, па онда поцепаност каква ваљда није никад била, сем можда пре тужног Косова, безначелна борба, коју првенствено као да диктују саможивост, лични рачуни, па онда и неминовна подела рада као плод културе и утакмица у животу, све то омета свестрани развитак духа. И онда је несумњиво потреба настати да образовање у школи буде како ваља, како треба. Зато и у продужној школи настава мора бити васпитна. Шта више, могло би се донекле разумети кад би се број наставних предмета који су заступљени у основној школи и проширио, па да се овде учи и више него што би се морало, строго узето. Продужна школа, и ако васпитна за шире народне кругове, ипак има мање или више карактер средње школе, коју она замењује, где је