Prosvetni glasnik
532
Просветни Гласник
молитву, будући је вера и за ове ученике од огромне вредности, или кад, после подне, они треба да иду на игру, у излете и шетње. Не ваља ни радним даном да се ради у часове кад треба да се ученици одмарају. Потребно је зато укинути тако зване недељне и празничне школе и удесити да ученици раде само радним данима, и то у радне часове. То је боље за већи успех, а тако се не одузима могућност да ученици иду у цркву или на игру и у излете. Када је већ продужна школа потребна установа, онда друштво треба да јој законом створи могућност да може опстати као и остале установе. У овој незгоди, дакле, лако је се помоћи. Друкчије је с оне друге две ствари, али ипак зато и оне се могу лепо регулисати. Потребно је, што се тиче првога, удесити да формално буде мање наставних предмета, а то ће се постићи кад се један наставни предмет не цепа на више њих посебних без икаквог разлога зато, а затим, да се из појединих предмета не узима много градиво и да се његов избор изврши према научном педагошком гледишту. У овом случају моћи ће да се изводи концентрација наставе и да се ученик не губи у многом и површном знању, што је иначе велика мана по школама у којима је знање, много знање, главни циљ. Продужне школе морају били обавезне за све ученике и ученице, као што је то већ речено, и онда наставно градиво у основној школи треба да се разради и да програми основне и продужне школе чине јединство. Тиме ће бити зајемчено да се градиво и правилно распореди, то јест да се обрађује онда кад га ученици, према свом духовном развитку, могу да схвате. Најтеже је што се тиче ученичког неинтересовања, које доиста може да наступи често, и које се мора одстранити. Ту је једини излаз да се наставним програмом у продужним школама још од самог почетка води рачуна о специалном практичном занимању ученика. А томе ће се помоћи ако се поред предмета за опште образовање у првом разреду унесе и по који посебни, који је одређен за практични живот и рад, а већ у другом и трећем разреду продужне школе истакне као главни предмет онај који служи као теоријска подлога за учеников практични рад, а око њега се групишу сви остали. Продужна школа имала би на овај начин два течаја: први је општи, а други је стручног карактера и узима учеников занат или трговину или земљорадњу као средиште целокупне наставе, око кога се групишу сви наставни предмети, како научни, тако и вештине. У општем течају као центар око кога би се груписао сав рад била би наша отаџбина и наш народ. Расправљала би се просторност отаџбине, њене лепоте, богатство, култура, па онда о народу и његовој историји, о вери, наше наде и сметње у даљем остварењу народних идеала и мере за напредак. Расправљајући ова питања, у ученика би се развијала духовна снага, богатио дух, неговала племенита осећања и давао подстрек за рад према моралним принципима.