Prosvetni glasnik

598

Просветни Гласник

* Јагић се бавио већ врло рано језичким студијама. Један од првих његових радова, који је изашао 1862 год. у извештају загребачке гимназије у којој је Јагић био наставник, садржи: Деклинацију имена самосшавнога како се разви у старословенском-српском-хрвашском језику. После ове расправе Јагић је често посвећивао своју пажњу језичким питањима. 1864 год. даје граматику хрватску (гласове), „основану на старобугарској словенштини", затим студије о правопису у којима је бранио умерен историски принцип (против Вукова крајњег фонетизма) (Књижевник I), исте године — о ст. слов. Асеманову јеванђељу које је био издао Фр. Рачки, 1869 г. {КаА IX) — о развитку гласа а у нашем језику —' једну од најбољих својих студија, данас већ знатно застарелу, 1871 о корену дђ у словенским језицима (своју докторску дисертацију) итд. Такве се расправе нижу стално, једна за другом, час чисто филолошког садржаја, час филолошко-лингвистичког. Од великог броја његових студија овога садржаја, споменућу оне које и данас нису изгубиле своју вредност и сведоче о лепим аналитичарским особинама Јагићевим. Овамо долазе његове студије о Зографском јеванђељу (АгсМу, 1875, I, 1—55, II, 1877, 201—269), које и данас претстављају најбољу монографију о полугласницима старословенских споменика (у њима је Јагић изнео правило о асимилацији гласова у старословенским споменицима), његова расправа о односима међу словенским језицима (АгсМу XVII, 1895,47—87), о словенским сложеницама, са богатим материалом (Лгс/г/у XX—XXI, 1898—1899 год.), његове белешке о историји руског језика (1889 г., КришичесИл замђшки ио исшорш русскаго лзика, Петроград, 1—171) поводом књиге Собољевскога о руском језику, расправица о словенском акценту (1894, в. 1пс1о§егт. Рогсћип^еп 111 Апге&ег, 251—254), велика студија о језику Добромирова јеванђеља (1898, 8Нгип<78ђег. Бечке Академије, св. 138 и 140), његова предавања из словенске синтаксе (1899, ИепкзсћпЦеп Бечке Академије, књ. 46) — у духу Миклошићева синтаксичког рада и сл. Било би врло неправично према Јагићевим заслугама за развитак језичких питања када не бих поменуо да, сем ових дела, Јагић има и многобројне друге прилоге, у облику засебних студија, популарних чланака, прилошчића, а нарочито критика у своме Архиву-, у којима даје често врло интересантне прилоге о различним странама језичкога развитка словенских језика. Али мислим да нећу погрешити ако речем да су, сем извесних изузетака, све ове расправе пролазнијег карактера од свега што је Јагић написао. Због недовољно разрађене лингвистичне стране, о којој Јагић такође говори (такви су нарочито његови чланци у Архиву под називом Нека сиорна пишања), они су каткада застаревали већ у оно време када су се појављивали. Тако, ја мислим да је и расправа Јагићева (у XVII Архиву) о узајамним односима словенских језика *